Nije samo ljubav potrebna – zašto se svaki četvrti brak u Srbiji završi razvodom

Nebojša Savić ističe da materijalni uslovi u braku jesu važni, ali nisu presudni.

"Za jedan dobar brak su potrebne druge vrednosti koje ne mogu da se kupe novcem – ljubav, poštovanje, vernost, tolerancija, jedinstvo, iskrenost, posvećenost. To su ipak stvari koje nemaju veze sa materijalnim svetom. Sa druge strane, naravno da je život mnogo lakši kada imamo određenu količinu novca", dodaje Savić.

Najčešće se razvode Beograđani i Vojvođani, a najređe stanovnici juga Srbije, a Savić kaže da je delimično objašnjenje za takvu statistiku u migraciji stanovništva.

"Ljudi sa juga uglavnom idu ka većim centrima, tako da je logičnije da će veći broj razvoda i venčanja isto biti u takvim centrima", navodi Savić.

Pored toga, kako kaže, institucija braka se u seoskim sredinama drugačije posmatra.

"U seoskim sredinama mislim da ljudi još uvek imaju više poštovanja prema braku i bračnim vrednostima ili su jednostavno ljudi sa sela pametniji i mudriji pa prave bolje izbore", kaže Savić.

Savić navodi da se njima za pomoć najviše parova obraća zbog nedostatka komunikacije i da sve počinje od toga.

"Nedostatak komunikacije gde se ljudi emotivno udalje i onda tu neki drugi konflikti dođu do izražaja", poručuje Savić.

Pored toga, ističe i nesposobnost rešavanja sukoba, prevare u braku, preterano mešanje roditelja, ali i patološke probleme poput alkoholozma, bolesti zavisnosti, nasilja u braku.

"To su neki razlozi zašto porodice u Srbiji traže pomoć bračnog savetnika i zašto se neki i razvode", naglašava Savić.

Mlađi ljudi brže odustaju, nemaju podsticaj da se bore

Neki psiholozi bi rekli da je glavni uzrok razvoda danas mobilni telefon, a Savić kaže da, ako mi dozvolimo da neke tehnologije i spravice budu na nekim mestima u našim životima gde ne pripadaju, na vrhu nekog prioriteta, to je problem.

"Pored toga, društvene mreže omogućavaju kontakte sa raznim ljudima, tako da nije redak slučaj da nam se javljaju ljudi koji su prevaru otkrili preko Fejsbuka, otvaranjem lažnih naloga", dodaje Savić.

Problema u braku bilo je i ranije, ali se supružnici nisu olako prepuštali razvodu. Na pitanje da li se ljudi sada lakše odlučuju za razvod i ne rešavaju probleme, Savić kaže da mlađi ljudi generalno brže odustaju i to ne samo od braka.

"Svi tražimo neka instant rešenja i kada nešto ne funkcioniše imamo veliki izbor. Sa druge strane, ljudi danas traže mnogo više od svojih veza nego ranije, generacije naših roditelja, baka i deka", dodaje on.

Ističe da je nekada bilo sramota biti razveden, a da je danas to mnogo prihvatljivije i to ne zbog toga što je razvod dobar sam po sebi, već se ta pojava omasovila i društveno je prihvatljivija.

Pored toga što mladi danas lakše odustaju, kako ističe, oni nemaju ni podsticaj da se bore.

"Nažalost, sada i roditelji deci često kažu ako imate problema razvedite se, što da se mučite, naći ćeš ti neku drugu, naći će ona nekog drugog", navodi Savić.

'Ajde da probamo – nije dobra startna pozicija za brak

Najbitnije je sa kojim motivom mi ulazimo u brak, poručuje Savić.

"Ako mi uđemo u brak sa motivom 'ajde da probamo, to nije dobra startna pozicija. Ako uđemo sa stavom mi ćemo da uspemo, e to je dobar motiv. To je kao kad upisujete fakultet, ako upišete sa stavom 'ajde da probam, verovatno ga nećete završiti, lakše ćete odustati, ali ako imate cilj ispred sebe, onda je lakše doći do toga", navodi Savić.

Ipak, kako kaže poslovica, bolje i dobar razvod nego loš brak, a govoreći o tome koje su to situacije u kojima ni po koju cenu ne treba ostajati u braku, Savić kaže da je svaki brak jedinstven i priča za sebe.

"U procesu savetovanja mi pokušavamo da odredimo neke tačke – tačke nema povratka. Kada se nešto desi i taj odnos jednostavno je mrtav. Ta tačka gde nema povratka može da bude prevara u braku, mada dosta ljudi i to može da prevaziđe. Ono gde ne treba imati nikakvu toleranciju – to je nasilje u braku, koje može biti verbalno i fizičko", navodi Savić.

Ističe da, kada imaju takav slučaj, uvek razdvoje nasilnika i žrtvu i rade sa njima, ali da je to nešto što ljudi teško mogu da prevaziđu.

Brak je uvek dvosmerna ulica 

Kada je reč o dobrim stranama braka i tome šta je bitno da bi brak opstao, Savić ističe da je brak verovatno jedna od najvažnijih odluka koju ljudi donose.

"Uvek kažemo sačekajte, lepo razmislite, ne žurite, budite sigurni u svoj izbor. Drugo, pored ljubavi koja je temelj braka, razne životne veštine su jako bitne – sposobnost dobre komunikacije, sposobnost rešavanja sukoba koji će se pojaviti i to nije ništa neobično, vernost u braku, poštovanje, tolerancija", naglašava Savić.

Ističe da ne postoji bolje okruženje za odgajanje dece od zdravog braka i porodice. Upravo zbog njih mnogi ljudi ostaju u braku, a ako dođe do razvoda deca pate. Savić navodi da u poslednje vreme sve manje ljudi ostaje u braku zbog dece.

"Savet je učinite sve što je do vas da brak opstane, ali brak je jedna dvosmerna ulica, a da bi bio uspešan obe strane moraju da rade na tome. Ako neko da 110 odsto svojih mogućnosti, nažalost, to ne znači da će ostati u braku", navodi Savić.

Ističe da je uvek ta dilema da li ostati u lošem braku zbog dece, a Savić naglašava da ako je brak loš, deca neće imati nikakav uzor.

"Tu treba biti mudar i svaki par je jedinstven i treba da donese neku odluku. Nažalost, razvod često ume da bude ružan i neprijateljski, a često se deca koriste da bi se druga strana povredila, pa su često u razvodu deca najveće žrtve", dodaje on.

Važan je i kvalitet braka

Napominje da se obično gleda statistika, ali da je važno i koliko je kvalitetnih brakova.

"Meni kao bračnom savetniku naravno da mi je važno da ljudi ostanu u braku, ali postoji nešto što je još važnije – to je kvalitet bračnog života. Nije cilj da ljudi ostanu u braku pa izdržaćemo nekako. Poenta braka je da ostanemo i uživamo u tom odnosu. Naravno da brak kao jedan odnos ima i uspone i padove, ali ako imamo cilj ispred sebe da uspemo onda se te krize lakše prebrode", poručuje Savić.

Na pitanje šta je njegov savet za ljude koji žele da ostanu u braku, ali se stalno svađaju, Savić naglašava da je prvi savet – razgovarajte međusobno.

"Ako vidite da stvari ne funkcionišu, potražite pomoć od nekoga ko je iskusniji, u koga imate poverenja, možda u nekoj literaturi, a ako ni to ne pomogne, obratite se nekom savetovalištu. Nama ljudi često dolaze i kažu mi znamo da se volimo, ali ne znamo šta nam je, stalno se svađamo. Jeste ljubav bitna, ali potrebno je nešto malo više od ljubavi", zaključuje Savić.