Da li zaista na mladima svet ostaje – kako da se njihov glas više čuje
Mladi čine 16,4 odsto ukupne populacije u Srbiji. Da bi mogli da utiču na kreiranje i sprovođenje demokratskih procesa, neophodno je da učestvuju u donošenju odluka, pre svega na lokalnom nivou. Najnovija istraživanja pokazuju da većina lokalnih samouprava ne uključuje mlade. Urednica istraživanja Milica Borjanić ističe da gradovi i opštine koji ne brinu o mladima ostaju bez njih.
Milica Borjanić kaže za RTS da rezultati istraživanja ukazuju na nesistemsku brigu o mladima budući da toliki broj lokalnih samouprava nema savete za mlade koji predstavljaju mehanizme učešća mladih u procesima donošenja odluka na lokalnom noviou.
"Zapravo vidimo da se mladi na lokalu ne pitaju u dovoljnoj meri o onim zaista ključnim stvarima za neki njihov svakodnevni život – gde će provoditi svoje vreme, na koji način će ga provoditi, kako da unaprede svoju lokalnu zajednicu", dodaje Borjanićeva.
Naglašava da nam ovi podaci ukazuju da se mladi ne pitaju u lokalnim zajednicama na koji način će živeti.
Često se koristi krilatica "na mladima svet ostaje". Prema ovom istraživanju ona ne stoji, jer svega 29 lokalnih samouprava ima formirane savete za mlade.
Borjanićeva kaže da su podaci još više zabrinjavajući kada sagledamo da od tih 29 lokalnih samouprava svega šest ima sve mehanizme omladinske politike.
Pored saveta za mlade, ističe da su važni i budžeti za mlade, kao i prostori i omladinski radnici koji rade sa mladima.
"Sve su to faktori koji ukazuju na to da li postoji sistemska briga o mladima u lokalnim sredinama", dodaje ona.
Naglašava da mladi u tih šest lokalnih samuprava kažu da im znači što imaju sve te mehanizme, jer se na taj način njihov glas čuje.
"Vidimo da su tih šest lokalnih samouprava i najrazvijenije, koje kroz brigu o mladima podstiču i ekonomski razvoj i utiču na širi spektar politika, ne samo politika za mlade", navodi Borjanićeva.
"Lokalne samouprave koji ne brinu o mladima ostaju bez njih"
Očekuju se izmene i dopune Zakona i mladima i revizija Nacionalne strategije za mlade, a Borjanićeva kaže da kroz ta dva dokumenta trenutno ne možemo na adekvatan način da čitamo strategiju države za mlade.
"Zakon o mladima kakav je trenutno on je dosta deklarativan i nema obavezujuće mehanizme učešća mladih, već na jedan opšti način govori o mladima. Samim tim nemamo adekvatnu brigu o mladima", ističe Borjanićeva.
Sa druge strane, kako kaže, potrebno je da se promeni i unapredi Nacionalna strategija za mlade kako bi oslikavala potrebe mladih.
"Ukoliko potrebe mladih nisu oslikane u Zakonu o mladima i Nacionalnoj strategiji za mlade mi onda nećemo imati adekvatnu brigu o njima", dodaje ona.
Na pitanje imaju li mladi ideje i interesovanje da se uključe i nešto promene, Borjanićeva kaže da itekako imaju.
"Ono što mi vrlo često napominjemo jeste da lokal koji ne brine o mladima ostaje bez njih. I ovi podaci iz istraživanja ukazuju na to da se čini da sistem više radi na obeshrabrivanju mladih da se uključe nego što ih podstiče da budu deo kreiranja i sprovođenja javnih politika", napominje Borjanićeva.
Naglašava da je minimum standarda za uključivanje mladih da ih prvo pitamo i istražimo njihove potrebe.
"Prema našim istraživanjima mladi ističu da je to problem nezaposlenosti, problem neuvažavanja njihovog mišljenja i kada sagledamo evropske prakse vidimo da su to saveti za mlade, postojanje omladinskih klubova. Često govorimo o tome kako mladi provode mnogo vremena u kladionicama ili nekim nebezbednim mestima za njih, a ne vidimo da je to zato što nemaju adekvatne prostore u kojima će provoditi kvalitetno vreme", zaključuje Borjanićeva.
Коментари