Ako se deca povlače u sebe, više spavaju, prenaglašeno su aktivna - uzbuna za stručnu pomoć

Igru u parku i školskom dvorištu zamenili su sati ispred telefona i televizora. Drugu godinu pandemija diktira nova pravila odrastanja. Novine ne prihvataju svi lako - svako jedanaesto dete se tokom prethodne tri nedelje nije osećalo ni srećno, ni motivisano, pokazuju istraživanja Unicefa.

"Neka deca se povlače u sebe, neka su naglašeno aktivna, neka deca više spavaju, neka deca imaju teškoću da se uspavaju - sve što odudara od neke svakodnevne rutine, od nečega što dete inače pokazuje kao svoje ponašanje, zapravo bi trebalo da bude znak", kaže Rada Vulić Bojović, psiholog.

Onih koji znakove najbolje tumače nema dovoljno, kažu stručnjaci. U Srbiji je samo 47 psihijatara na više od 27.000 dece mlađe od 18 godina. I to uglavnom u velikim gradovima.

"Svakako bi bilo dobro da porodicama, i deci i roditeljima stručna pomoć bude dostupnija, da prosto ima više stručnjaka koji se porodicama bave", kaže Rada Vulić Bojović.

"Mislim da je takođe važno reći da nas je pandemija naučila u mnogim oblastima života, pa i u korišćenju ove usluge da moramo da se prilagodimo tim uslovima i nalazimo ekonomičnije ili drugačije načine koristeći nove tehnologije da do podrške dođemo", rekla je Vesna Tekić iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. 

Došlo je i do promene uobičajenog rasporeda većine roditelja - trećina kaže da je više vremena provodila sa decom. Ipak, isti broj poručuje da sada teže podnosi roditeljstvo nego pre pandemije. 

"Roditelji moraju da razmišljaju o dodatnim organizacionim stvarima kao šta ćemo ako je onlajn škola, šta ćemo ako se završe vrtići, kako ćemo imati naše radno vreme odnosno tražiti posao ako smo nezaposleni tokom jedne izuzetno neizvesne situacije koju bukvalno na nedeljnom nivou ne znamo šta će se dešavati", kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame.

"Najbolji način da pomognemo detetu iz pozicije roditelja jeste da najpre pomognemo sebi, da probamo da sebe zbrinemo u psihološkom smislu tako što nećemo očajavati tako što nećemo negodovati tako što ćemo se prilagođavati", smatra Rada Vulić Bojović.

Nisu svi uspeli da prevaziđu krizu. Podaci za ceo svet ukazuju na to da svaki sedmi adolescent od deset do 19 godina ima mentalni poremećaj. Poražavajući je podatak da svake godine skoro 46.000 tinejdžera izvrši samoubistvo.