Beogradska operacija odnela više života nego bitka na Sutjesci ili Sremski front

Oktobar je važan mesec za Beograd, ali i za slobodu. Sve do 1. novembra Srbija se podseća važnih trenutaka iz sopstvene istorije, dana velikih bitaka, pobeda i važnih odluka.

Sutra će biti obeležena godišnjica oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Poslednjih nekoliko godina od 20. oktobra do 1. novembra obeležavaju se "Dani slobode".

Beogradska operacija, jedna od najvećih na Balkanu u Drugom svetskom ratu, trajala je od 12. do 20. oktobra. 

Istoričar Predrag Marković rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je operacija oslobađanja grada sa najvećim brojem domaćih žrtava, a u Parizu i u Pragu, gde su izbili ustanci je poginulo manje ljudi nego partizana u oslobođenju Beograda.

"Malo koja operacija oslobađanja grada je obuhvatila toliko domaćih boraca, kada merimo po danu borbi, Beogradska operacija odnela je više ljudi nego bitka na Sutjesci ili Sremski front, to je jedna velika borba gde su domaće oslobodilačke snage igrale veću ulogu nego u drugim evropskim zemljama", rekao je Marković.

Šta je prethodilo Beogradskoj operaciji

Marković kaže da je Beogradskoj operaciji prethodio prodor Crvene armije preko istočne Srbije u Srbiju.

Kaže da su Nemci ogorčeno branili Beograd jer su čuvali prelaz preko Save – spremali su se za povlačenje svoje ogromne vojske na sever, u Srem i dalje, i otuda strašan otpor koji su Nemci pružili u Beogradu, gde su najviše zgrade bile mitraljeska gnezda, artiljerijske baterije, gde su se vodile borbe kakve nisu bile viđene nigde u Evropi.

Posle Varšave, grada gde su vođene najveće borbe, u Budimpešti su vođene borbe, ali Mađari i Nemci su se zajedno borili protiv Crvene armije, a u Beogradu je stanovništvo bilo veoma aktivno i priskakalo je u pomoć svojoj vojsci i Crvenoj armiji – građani iskaču i pomažu ranjenicima ili vode borce kroz dvorišta, ispričao je Marković.

Prema njenim rečima, domaća vojska dala je ogroman doprinos.

Značaj Crvene armije

Marković ističe da je presudan bio značaj Crvene armije, bez nje ne bi mogao da se oslobodi Beograd, niti Srbija, tako brzo.

Dodaje da je posle oslobođenja nastupio revolucionarni teror, oslobodioci su ubili na hiljade ljudi, u žaru osvete, usledilo je kažnjavanje za kolaboraciju što mnoge ljude zbunjuje pa negiraju oslobođenje Beograda zbog "crvenog terora".

Naveo je primer Francuske gde je najveći dan u istoriji te zemlje 14. juli, Dan pada Bastilje, posle je nastupio teror, ali niko ne odbacuje prvi dan slobode zbog kasnijih grešaka.

"Moramo u sećanju da razdvojimo oslobođenje od kasnijih grešaka revolucionarne vlasti", podvukao je Marković.

Nedelja slobode koja se obeležava nekoliko godina je prilika da se spoje velike oslobodilačke tradicije u 20. veku, zaključio je Marković.

Beograd je u 20. veku rušen šest puta 

Beograd je bio poslednja prestonica koja je bombardovana u 20. veku. Već na nivou simbolike Beograd je grad koji ruše ali koji se diže.

"Samo u 20. veku on je rušen šest puta", ukazao je Marković.

Govoreći o mladima i istoriji koja se izučava u školama, Marković je rekao da je istorija živo tkivo.

"Školski sistem i ozbiljna medijska institucija kao što je RTS treba da izdvajaju ono što vredi učiti. Program istorije je dosadan u školama i treba da se u tom programu nađe nešto što je važno, izabrane činjenice koje treba da znaju svi Srbi, zašto je nešto važno", rekao je Marković.