Kako danas žive izbeglice iz "Oluje", ima li nostalgije za rodnim krajem

Četvoročlana porodica Ivančević sve do 4. avgusta 1995. živela je u selu Grabovac na Kordunu, tog dana pod kišom granata napustili su vekovno ognjište i posle nekoliko stotina pređenih kilometara u koloni automobila i traktora zaustavili se u Banatskom selu Vojvoda Stepa. Ni posle 26 godina deda Rade ne zaboravlja rodni kraj.

"Ostala mi je kuća zemlja, roditelji, kad odem onda upalim sveću i tako sve, jako mi je to teško", rekao je Rade Ivančević koji je izbegao sa Korduna u Vojvoda Stepu.

Njegov sin Savo se oženio, ali je ostao u kući sa roditeljima koja je kupljena uz pomoć Komesarijata za izbeglice.

"Bavim se građevinom, molerajem, nešto zemlje radimo, stoku držimo. Život na selu nije lak, a nije ni težak tako da jednostavno preporučujem svima da ostanu na selu", napominje Savo Ivančević.

Svetlana Ivančević dodaje da imaju dvoje dece, devojčicu Danijelu od godinu dana i sina Milana koji je završio osmi razred. "Lepo su nas prihvatili, komšije su dobre ali je ipak ono zavičaj, zavičaj je zavičaj, fali puno", priča Svetlana Ivančević.

Na područje opštine Nova Crnja tokom ratnih dešavanja stiglo je oko 2.500 novih žitelja, od tog broja proteranih samo u "Oluji" oko hiljadu.

"Sticajem raznih okolnosti oko 400 do 500 lica je ostalo i danas da živi na teritoriji naše opštine, interesantan je podatak da je sklopljeno oko 70 brakova između izbeglica i između ljudi iz opštine Nova Crnja", naveo je Dragan Daničić, zamenik predsednika opštine Nova Crnja.

Još uvek na području opštine Nova Crnja, na samoj granici sa Evropskom unijom, nalazi se nekoliko stotina napuštenih seoskih domaćinstava. Ovde jedno takvo domaćinstvo sa ekonomskim dvorištem i baštom može da se kupi za manje od 10.000 evra.