Tamara savladala 35 prepreka na tribalion trci, ali pre toga i onu najvažniju – životnu

Na pitanje koliko je na skali od 1 do 10 bilo teško učestvovati u takvoj trci, Tamara kaže 12.

"Kada sam se prijavila za tribalion trku znala sam da neće biti lako, ali apsolutno nisam mogla da pretpostavim koliko će zaista biti teško", navodi Tamara Stupkin.

Kaže da se ranije bavila krosfitom, rekreativno je trčala, redovno šetala i smatrala je da će joj to omogućiti da relativno lako prođe kroz trku.

"Međutim, zaista nije bilo tako, bilo je izuzetno teško", dodaje Tamara.

Prešla je 23 kilometra i savladala 35 prepreka. Ističe da je očekivala da će joj prepreke biti najteže, ali da su usponi bili jako teški.

"Ono što je meni interesantno kada sa ove vremenske distance posmatram trku je činjenica da mi je teže bilo na trećem nego na 23. kilometru i na samom početku su bili ti usponi koji su za mene u tom trenutku bili izuzetno tehnički zahtevni i nezbrdice kojima sam se u početku radovala, a onda shvatila da ni one nisu naivne", objašnjava Tamara.

Navodi da su joj u jednom trenutku, vrlo blizu starta, noge otkazivale, mišići je boleli, bila je zadihana. Ipak, kako ističe, nije nameravala da odustane.

Imala je i podršku drugih učesnika koji nisu ni znali da je mesec dana pre toga završila hemioterapiju.

"Pretpostavljam da nisu znali šta sam preživela pre svega toga", dodaje Tamara.

Na pitanje koliko je ova trka bila važna za nju, Tamara kaže da je u svojoj glavi poistovetila svoju pobedu nad bolešću sa pobedom na trci, tj. time što je trku završila.

"Bilo mi je važno da nakon tog začaranog kruga odlaska u bolnice, raznorazne dijagnostičke procedure, lečenje koje je trajalo punih šest meseci, jako mi je bilo važno da iskoračim iz te sredine i da se vratim u život i da pokažem sebi da sam i dalje tu i da je sve u redu", zaključila je Tamara Stupkin.