Za i protiv iskopavanja litijuma – da li je dara skuplja od mere

Iskopavanje litijuma, u okviru projekta "Jadar", podiglo je mnogo prašine u javnosti, počev od komentara da je reč o "metalu budućnosti" i da Srbija takvu priliku ne sme da propusti, do upozorenja meštana doline Jadra da će njihovi životi biti ugroženi, zbog čega se nedavno u ovu debatu uključila i Srpska akademija nauka i umetnosti.

Na skupu je ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović litijum nazvala "metalom budućnosti" i navela da bi iskopavanjem minerala jadarit u čijem sastavu je i litijum koji se koristi u modernim baterijama za automobile na električni pogon, Srbija mogla da zauzme važno mesto u Evropi i svetu.

Dodala je da će Srbija "ili iskoristiti istorijsku šansu, ili će buduće generacije biti samo posmatrači modernog svetskog razvoja, bez šanse da budu aktivni učesnici".

Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu": Projekat prljav i poguban za živi svet

Sa druge strane, predstavnici udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" taj projekat ne žele i tvrde da litijum nije ni zelen, niti neophodan za "zelenu tranziciju".

Ukazuju da je način na koji se litijum dobija neekološki, prljav i poguban za živi svet i da je sam projekat u suprotnosti sa "klimatskom pravdom" i Pariskim sporazumom.

Predstavnica tog udruženja Marija Alimpić rekla je da su projektom pregažena sva prava u vezi sa životnom sredinom i da u proceduri dobijanja dozvola nisu poštovana prava na poštenu, pravednu i informisanu konsultaciju zajednica koje bi bile direktno ugrožene. 

Alimpićeva je naglasila da projekat nije od javnog interesa, već samo u interesu uske grupe ljudi i same korporacije Rio Tinto, odnosno kompanije "Rio Sava Eksplorejšn".

Prodanovićeva: Projekat u skladu s svetskom praksom

Direktorka kompanije "Rio Sava Eksplorejšn" Vesna Prodanović smatra da o projektu postoje mnogi mitovi i najavljuje da rudnik neće biti površinski, kako se govori u javnosti, već duboki podzemni i da će projekat biti vođen u skladu sa vrhunskom svetskom praksom i tehnologijom.

Dodala je da je izuzetno važno da se demistifikuju navodi da će se koncentrat agresivno tretirati sumpornom kiselinom i naglasila da neće biti nikakvog kiselog otpada.

Kako je istakla, rudno telo se nalazi u zoni koja je hidrogeološki odvojena od aluvijalne zone plitkih slojeva gde se kreću izvori vode za piće i da proces prerade ne generiše opasna isparenja.

Postrojenje je klasifikovano kao nižeg Seveso reda (direktiva EU o smanjenju rizika od tehnoloških akcidenata), a tako je klasifikovana "samo zbog eksploziva", iako će se dopremati u dve neeksplozivne komponente koje će se mešati pod zemljom, objasnila je Prodanovićeva.

Bulat: Nema podataka o uticaju litijuma na one koji sa njim rade

Sa druge strane profesor Medicinskog fakulteta Petar Bulat tvrdi da je jedno projekat, a drugo realizacija i da nema dovoljno podataka, jer informacije potiču samo od investitora.

Prema njegovim rečima, u literaturi nema podataka o uticaju litijuma na zdravlje ljudi koji sa njim rade, jer je masovnije počeo da se koristi tek u ovom veku.

Sa druge strane na osnovu upotrebe litijuma u terapiji psihijatrijskih bolesnika, zna da kod dugotrajne upotrebe dolazi do smanjenja funkcije bubrega i štitne žlezde, navodi Bulat.

Bulat je naglasio da će najveći problem biti arsen, jer iz deponije postrojenja može dospeti u atmosferu sa česticama prašine, a delovanjem površinskih i podzemnih voda može dospeti i u vodotokove. Aporbovanje arsena u organizam može izazvati mngobtojna bolesti, među kojima i karcinom pluća. 

Kako je rekao, treba pomenuti i olovo, jer se očekuje da na sličan način kao i arsen i može doći u životnu sredinu, što neće predstavljati veći problem za odraslo stanovništvo, ali kod dece može doći do poremećaja razvoja intelekta.

Vanredni profesor Biološkog fakulteta Imre Krizmanić podseća da je biodiverzitet na području planiranih radova izuzetno visokog kvaliteta, sa značajnim brojem strogo zaštićenih vrsta.

"Zbog očekivanih nepovratnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika zbog značajnog ugrožavanja živog sveta reka Jadar, Drina i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ovog područja je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarit", zaključio je Krizmanić.