Novi Beograd od močvare i dine sa pticama do modernog evropskog grada

Omladinske brigade započele su izgradnju Novog Beograda 11. aprila 1948. godine. Prvi istorijski trag o naseljavanju tog dela prestonice vodi u davnu 1512. godinu. Tada se prvi put pominje selo Bežanija koje je imalo 32 kuće. U blizini su, između dva rata, nikli Novo naselje i Staro sajmište.

Godine 1923. izgrađen je prvi urbanistički plan Novog Beograda, ali se on nije ostvario. Kamen temeljac je postavljen dve i po decenije kasnije, 11. aprila 1948. godine, kada je na levoj obali Save počela izgradnja naselja, okruženog peskom i močvarnim tlom sa svih strana.

Istoričar Predrag Marković rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je Novi Beograd veličanstven grad, smatra se jednim od najboljih urbanističkih projekata ikada igde u svetu, građen je po najmodernijim principima, a često ga porede sa Brazilijom.

"Za razliku od svih socijalističkih gradova, koji su svi isti od Pešte do Vladivostoka, na Novom Beogradu svaki blok je drugačiji. Tako je dobro građen da sadašnji novi graditelji sa sumnjivim novcem ne mogu da ga pokvare", rekao je Marković i naveo primer Vračara, koji je po njegovom mišljenju upropašćen gradnjom.

Dodao je da je Novi Beograd tako dobro postavljen, da ima više bulevara nego ceo Beograd zajedno i zato nije više spavaonica, već mesto gde ljudi rade.

"Ja se sećam kako su na Novom Beogradu bile močvare, pesak i dine sa pticama na jednoj strani, a na drugoj strani supermoderan evropski grad. Zanimljiv projekat, nije slučajno da su toliki umetnici sa Novog Beograda, tu dolaze ljudi iz cele zemlje i dolazi do spajanja kreativnih energija", objasnio je Marković.

Na Osmom plenumu Centralnog komiteta Narodne omladine Jugoslavije, održanom 15. januara 1948. godine, odlučeno je da omladina obezbedi 50.000 članova za izgradnju Novog Beograda. Omladinci su bili raspoređeni u 318 brigada i radove su završili 29 dana pre roka. 

Marković je naveo primer da je mnogo mladih išlo da pomaže kada su bile poplave 2014. godine, i to je samo stvar dobre vizije i dobrog programa.

Borove šume po Srbiji, iako bor nije prirodno drvo za ovo područje, su posadili omladinci, rekao je Marković i napomenuo da bi pošumljavanje bilo prihvaćeno i u današnje vreme s obzirom da je ekologija u centru pažnje.

"Lopatama i kolicima ne bi moglo sada da se gradi, ali čišćenje reka i pošumljavanje bi moglo. Ne zaboravimo da se u Americi, pa i u Africi i Aziji na univerzitetima jako ceni ako ste bili volonter", rekao je Marković.

Palata "Srbija" autentična i kvalitetna 

Jedna od prvih završenih zgrada na Novom Beogradu bila je Palata federacije, danas Palata "Srbija". Na pitanje da li je ova zgrada vremenom izgubila simboliku jedne države, istoričar odgovara da nije slučajno što tolike filmske ekipe dolaze da snimaju, jer tu je sve autentično i sve vrlo kvalitetno.

"Palata "Srbija" je svetska, nije kao palata Čaušeskua u Bukureštu koja je bila zastarela. Palata "Srbija" je mogla da bude u Vašingronu ili Parizu. Kada je počela da se gradi bila je ta vrsta svetskog modernizma", istakao je Marković.

Kada je reč o radnim akcijama, napominje da je u njegovo vreme bilo malo radnih akcija, ali da je njegov otac bio akcijaš. Naveo je primer filma "Prekobrojna" i objasnio da su radne akcije bile skok u emancipaciju, devojke su naučite da šiju, momci da voze traktore...

"Blokovi na Novom Beogradu su tako veliki, tako zeleni, da ne mogu tako lako da ih zbrišu. Novi Beograd je dat kao igralište velikim arhitektama", kaže Merković.

Ističe da Novi Beograd nije više spavaona, da sada velike firme imaju predstavništva i da je sada gužva u kontra smeru.

"Imate stotine metara između zgrada i ulice. Možete da ne zgazite na asfalt i pređete od Save do Dunava", rekao je Marković i objasnio proces nastajanja grada od močvare, koja je godinama nasuta peskom, pa je zahvaljujući tom pesku dosta stabilin i nema kao ostali gradovi uz vodu problem sa vodom.

"Urbanistički predatori štrpkaju deo po deo zelenila, ali je teško sve uništiti pošto je to ogromno zelilo. Novi Beograd je retko naseljen, nema veliki broj stanovnika za tako veliku površinu jer su velike površine između zgrada. Blokovi su kao mala sela, imate igralište,  škole", zaključio je Marković.