Miji Đidiću, heroju sa Košara obolelom od posttraumatskog sindroma, potrebna pomoć

Mija živi s majkom, u veoma teškim uslovima, u trošnoj kući koja prokišnjava. Jedino primanje im je socijalna pomoć od 12.000 dinara.

"Nešto radnem, ali slabo, radnem nešto, kratim drva i to slabo", kaže Mija.

O Košarama ne želi da priča. 

"Ja ga sada brijem, ja ga kupam, ja mu operem noge, ja ga obučem, nađem mu stvari. On nikada sam ne bi ni noge oprao, ni da se istušira. Ne bi da nije mene. Nikad. Ja teškom mukom, jer nisam imala overenu knjižicu. Dole neće da mi overe, a ja nemam čime da platim. Ne znam kako sam se snalazila za njegove lekove", objašnjava Mijina majka Vidosava.

Imao je 21 godinu kada je otišao na odsluženje vojnog roka.

"Ja sam mu bio komandir. Mija je bio dobar vojnik i primeran, i poslušan, i hrabar. Došao je kao zdrav u vojsku, ali je posle borbenih dejstava u Metohiji 1998, gde je bio šest meseci na karauli Košare, teško oboleo i ima velike posledice posttraumatskog sindroma", kaže nekadašnji komandir voda 125. motorizovane brigade Boban Ostojić.

"Za ovaj slučaj se nije znalo sve dok nije izašao na internet. Njegovi drugari i borci koji su bili sa njim na Košarama izbacili su taj snimak", navodi Andrija Đorđević iz Boračke organizacije Brus.

Boračka organizacija i Opština Brus dopremili su Miji pakete hrane i drva za ogrev.

"Mi smo došli da prikupimo svu potrebnu medicinsku dokumentaciju koja je potrebna da Mija Đidić dobije status vojnog invalida. Obezbedićemo prevoz do Kragujevca. Mija ne zna, nažalost, gde je Kragujevac. Majka nije u stanju da ga odvede, tako da smo mi preuzeli obavezu da mu damo svu moguću logističku i tehničku podršku", ističe predsednica Opštine Brus Valentina Milosavljević.

Opština Brus pokrenula je inicijativu da se Miji i njegovoj majci, koja je i sama teško bolesna, sazida kuća kako bi imali pristojne uslove za život.