Kako je šesnaestogodišnjak bio jedina pomoć meštanima prokupačkih sela

Stefan je tokom vanrednog stanja pomagao žiteljima nekoliko sela u svom okruženju, koji su tada, zbog godina i povećane opasnosti od zaražavanja, bili u karantinu.

Mnogi od njih potvrđuju da su svi njihovi problemi nestali kada se Stefan pre godinu dana pojavio na kapijama njihovih kuća i ponudio im pomoć u nabavci namirnica, lekova i ostalih potrepština.

Stefan je tim ljudima, sve do kraja vanrednog stanja, bio jedina veza sa ostatkom sveta.

Predrag Stoiljković iz Donje Toponice kaže da kao 82-godišnjak, u vreme karantina, nije smeo da izlazi, i da ne zna kako bi izdržali da nije bilo Stefana.

"Ja izdiktiram, dete zapiše, sve po spisku donese, to se plati pošteno, produži dalje. Šta ćete veću korist i veću humanost od jednog dečaka", napominje Dragica Mitić, iz istog sela.

Doktorka u penziji Julijana Stanojević, koja je Stefana i kandidovala za priznanje "Dobročinitelj" ne krije zadovoljstvo što je njegova humanost prepoznata i što su mu se na ovaj način, u ime desetina porodica, makar malo odužili.

"Uzimao je brojeve telefona, davao je svoj, išao je po kiši i snegu. Onda kad nije mogao da dođe, njegova majka, kojoj dugujem veliku zahvalnost što je rodila ovakvo dete, išla je kolima da ga uzme", dodaje Stanojevićeva.

Mladi humanitarac Stefan Stanković, ističe da je prelomio onog trenutka, kada je obilazeći svoju baku i dedu, kojima je nosio namirnice, video veliki broj usamljenih staračkih domaćinstava u njihovom okruženju.

Navodi da je prvo nosio hleb i još neke osnovne namirnice kao što su kafa, ulje, so, a i dao im je i svoje brojeve da mogu da ga pozovu kad im nešto zatreba. "Te neke osnovne namirnice, što sam ja nosio, nisam naplaćivao, zvali su me i za lekove i za sve ostalo", dodaje Stefan.

Kada nije u školi, vreme uglavnom provodi u očevoj radionici, gde se priprema da nastavi porodični posao. Kaže da je i dalje spreman da pomogne svima kojima je pomoć potrebna.