Kako pamte patrijarha Irineja u njegovom rodnom selu

Rođen je kao prvo dete u porodici Gavrilović u pitomom selu na obroncima Kablara. Na krštenju dobio je ime Miroslav.

U Vidovi je pohađao osnovnu školu, a potom je u Čačku završio Gimnaziju. Na najstarijeg brata Milijanka Kovačević, kaže, uvek se oslanjala. Bio joj je i otac i brat.

Patrijarhova sestra se seća da je on bio dobar u školi. Kako kaže, nije imala oca, ali je imala brata.  

U rodnom mestu pamtiće ga kao odmerenog. Voleo je da razgovara sa komšijama, sa narodom. A rođaci su ponosni što su se često posećivali.

"Čovek dosta strog, bez dlake na jeziku, znači ono što reši da kaže to zaustaviti ga niko ne može, ali uvek negde tu u domenu gde ne vređa nikog i tako to", rekao je Slobodan Kovačević, sestrić patrijarha Irineja. 

Dodao je da sada oseća ogromnu prazninu.  

Snaja patrijarha Gordana Kovačević ističe da je on bio izuzetan čovek

"Pamtićemo ga svi. Svima je nama činio, svakome i mojoj deci je pomagao i hvala mu za sve. Uvek je govorio, ja kad sam pitala jednom kol'ko, kako mi ujko da se vama odužimo za sve to, a on kaže – ne treba ništa da se odužujete dovoljno je da pamtite. Tako je i bilo i biće uvek", navela je Gordana.

Prijateljstvo za ceo život sa patrijarhom stekao je Jovan Lukić u Prizrenu, gde ga je upoznao kao profesora prava.

"Srpska pravoslavna crkva i srpski narod je izgubio velikog Srbina, velikog rodoljuba. Čoveka pravična, smirena, smerna, čoveka koji se brinuo kao episkop i kao svešteno lice o svakom i najmanjem čoveku", rekao je protojerej stavrofor hadži Jovan Lukić.

Vidovu i čačanski kraj patrijarh Irinej često je posećivao, kao i manastire Ovčarsko kablarske klisure. U jednom od njih, u manastiru Jovanje, bile su zamonašene patrijarhova majka i sestra od strica.