Iz Berlina došao u Selište – pronašao ljubav i pokrenuo sve u selu

Andreas i Svetlana ljubav su krunisali brakom pre 15 godina. Uz nju je zavoleo Srbiju, prirodu i selo, pa iako još žive na relaciji Berlin–Selište, dom su napravili u dvorištu njene roditeljske kuće.

"Mogli smo je napraviti bilo gde u Nemačkoj, ali ovde mi se dopalo zato što je mirno i što je familija na okupu – porodica, njene sestra, roditelji. Želja mi je da tu provedemo ostatak života", ističe Andreas.

"Mi smo prezadovoljni što je došao. Mi smo težili da tu našu porodicu okupimo, da ih vežemo jedno za drugo i tako", kaže tast Dragan Čakarević.

"Pomaže sve što treba. Uvek je tu da uskoči, da svaki problem reši. Oni nemaju svoje dece tako da svu tu ljubav su preneli na našu decu i na tu decu iz sela", kaže Slađana Živanović, Andreasova svastika. 

Andreas i Svetlana pomažu i seosku školu sa željom da tridesetak mališana koji je pohađaju u nju rado dolaze i što bolje uče. Sopstvenim sredstvima uredili su podove, toalete, postavili LED osvetljenje.

"Svaku posetu iskoristi da deci pokloni mnogo poklona. Sve poređa po klupama i ujutru, kad dođu u školu samo da vidite kakva su to lica, kakva je to sreća", ističe Lidija Jaćović, učiteljica područnog odeljenja OŠ "Dobrica Ćosić" u Selištu. 

Sa neskrivenom radošću najmlađi su dočekali i otvaranje igrališta.

"Andreas nas je pokrenuo ovde u selu. Finansirao je ovo dečje igralište. Mi smo se skupili nas desetinu, petnaest kao roditelji, bake i deke i pomogli smo Andreasu. Ozeleneli smo ovo dvorište i ofarbali zidove, malo sanirali ovu fasadu dok sledeće godine ne rade celu, da bude lepše, da bude bolje za našu decu ovde", kaže Miloš Marinković iz Selišta. 

Sa novim igralištem i desetak predškolaca, u Selištu se nadaju i otvaranju vrtića, uz podršku trsteničke Opštine i Andreasa, uvek spremnog za pomoć na dobrobit dece.