Šabačka "Zorka" dobija spomenik - sećanje na zlatno doba giganta

Skulptura pod nazivom "Fabrika", koja nastaje u ulici Kneza Lazara u Šapcu, delo je umetnika Branislava Nikolića iz Beograda.

Kompozicija u armiranom betonu koja predstavlja "Zorku" u malom, za Jovicu Maksimovića, koji je radni vek, odnosno dve trećine života proveo u njoj,  budi najlepše uspomene na to bezbrižnije vreme. 

"Iz te fabrike sam iškolovao decu, ja i svi ostali Šapčani, tako da ovaj spomenik u meni budi pomešana osećanja", ističe Maksimović, bivši radnik HI "Zorka" Šabac.

Zlatno doba industrije

"Zorka" je bila gigant, jedna od vodećih fabrika Jugoistočne Evrope s proizvodnjom od preko dva miliona tona, ali "Zorkin" najveći kapital su bili i ostali radnici.

Kažu da je od dohotka radnika "Zorke" u zlatno doba te industrije izgrađeno pola Šapca.

Hronika tih osam decenija stala je u album fotografija koje Jovica nostalgično čuva, od snimka početka gradnje prvog pogona na Mitrovdan 1938. do stečaja 2015.

"Šabac je bio varoš sa 30.000 ljudi i onda je sasvim normalno da je bila dika i ponos raditi u "Zorki", imati redovnu platu, mogućnost da se pristojno živi od zarade i da pored vašeg usavršavanja su deca, ako su bili dobri đaci, imali mogućnost stipendiranja od "Zorke" i zagarantovano radno mesto", podsetio je Maksimović.

Za te mlade stručnjake i njihove porodice podizana su i stambena naselja u Šapcu, kao što su Benska Bara i Trkalište.

Godišnje i do pet tona krvi od radnika-dobrovoljnih davalaca

"Zorka" je bila gigant u svakom smislu, pa i kada je reč o ljudskoj dobroti. Imala je armiju dobrovoljnih davalaca krvi, pa je tako, uz milione tona hemijskih proizvoda, davala i pet tona krvi godišnje.

Sedamdesetih godina u "Zorki" su se obučavali kineski stručnjaci koji su tehnologiju i organizaciju proizvodnje primenili u svojoj zemlji.

Fabrika koja je za mnoge bila druga kuća, osim brojnih stanova imala je odmarališta, sportski kolektiv, bioskop, novine, televiziju i banku, čak i školsku ustanovu-čuvenu "Višu hemijsku".