CEAS i CESID: Građani Srbije protiv razgraničenja sa KiM, članstva u NATO-u, a za EU

Za korekciju administrativne linije, inače, prošle godine je bilo deset odsto više građana. Samo "trećinska" podrška razgraničenju, osim što opada, u ogromnom je raskoraku sa podrškom koju je vladajuća SNS dobila na izborima, iz čega se možda može zaključiti da građani, pa i oni koji glasaju za SNS, generalno podržavaju ekonomske, spoljne i druge politike vlasti Aleksandra Vučića, ali ne i politiku po pitanju kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju.

Osim ovog, pažnju privlači i podatak iz istraživanja da čak 65 odsto građana Srbije podržava jaču saradnju Srbije sa SAD, bez obzira ko je na vlasti u Vašingtonu, a još 14 procenata je neopredeljeno, odnosno nije izričito protiv.

Takođe, istraživanje, čiji rezultati su objavljeni u okviru 8. beogradske nedelje NATO, pokazuje i da čak 45 odsto ispitanika smatra da je Srbija tokom 90-tih činila zločine u republikama bivše Jugoslavije i na svojoj teritoriji u istoj meri u kojoj su ih činili i drugi u tim sukobima.

KiM je srpska pokrajina, Rezolucija 1244 povoljna

Kad je reč o Kosovu i Metohiji, inače, 52 odsto ispitanika smatra da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN donekle povoljna po Srbiju, ali ne u potpunosti, 23 odsto smatra da je povoljna, dok 10 odsto smatra da je nepovoljna.

Na pitanje da li bi, u slučaju korekcije granica između Srbije i Kosova i Metohije, podržali ostanak jedinica Kfora i na "srpskoj" i na "kosovskoj" teritoriji, 40 odsto je odgovorilo da ne bi, uz objašnjenje da na srpskoj teritoriji treba da se nalazi srpska vojska, 28 odsto bi podržalo, jer smatraju da bi to očuvalo mir posle razgraničenja, a 20 odsto ne podržava jer, kako navode, KiM je srpska pokrajina.

Kada je reč o integraciji u EU, ukoliko bi ove nedelje bio održan referendum o pristupanju Srbije, 51 odsto građana bi glasalo za, a kada je reč o pristupanju u NATO samo devet odsto ispitanika je odgovorilo za, dok je 72 odsto protiv integracije u Alijansu.

Ove godine zabeležan je najveći procenat ispitanika koji smatraju da Srbija treba da postane deo EU, u odnosu na 2018. kada je za to bilo 47 odsto i 2019. kada je za prijem u EU bilo 49 odsto ispitanih.

Takođe, znatno je umanjen procenat ispitanika koji su protiv ulaska Srbije u EU, koji je ove godine 31 odsto, za razliku od 2019. kada je bilo 40 odsto protiv i u 2018. kada je bilo 36 odsto protiv.

Protiv integracija u NATO čak 72 odsto građana

Kada je reč o NATO integraciji, ove godine jedan odsto više u odnosu na prošlogodišnjih osam odsto ispitanika za ulazak Srbije u NATO, dok je 2018. taj procenat iznosio 11 odsto.

Čak 72 odsto građana je protiv integracije Srbije u NATO, dok je taj procenat prošle godine bio za šest odsto veći, odnosno 78 odsto.

Od ukupnog broja ispitanika koji su se izjasnili za to da Srbija treba da postane članica NATO, njih 41 odsto ocenjuje da bi glasali tako zbog bezbednosti, 22 odsto bi glasalo za jer smatraju da je to bolje za građane Srbije, a osam odsto kaže da je to dobro da nas ne bi, kako navode, bombardovali.

Ispitanici koji su se izjasnili da su protiv ulaska Srbije u NATO, njih 63 odsto, kažu da bi glasali protiv zbog NATO bombardovanja 1999. godine.

Međutim, na pitanje da li bi danas podržavali ulazak u NATO da NATO nije učestvovao u bombardovanju SRJ/Srbije - 52 odsto ipak ne bi podržalo ulazak u NATO, dok 29 odsto bi.

Na pitanje da li je bilo nekog objektivnog osnova da NATO bombarduje Srbiju, 76 odsto ispitanika, odnosno tri četvrtine, je reklo da je Srbija bombardovana bez razloga, 14 odsto njih su se izjasnili na način da ne znaju, odnosno da ne može da se proceni, dok samo tri odsto smatra da su razlozi to što Slobodan Milošević nije hteo da da ostavku na mesto predsednika, a dva odsto kao razlog vide otcepljenje Kosova.

Za jaču saradnju sa SAD 

Ispitanici su odgovarali i na pitanje da li podržavaju jaču saradnju Srbije sa SAD u oblasti ekonomije, odbrane i bezbednosti bez obzira ko je na vlasti u SAD, pri čemu 65 odsto njih je reklo da podržava, 18 odsto je odgovorilo negativno, dok 14 odsto nema precizni stav po tom pitanju.

Da se politika SAD prema Srbiji u poslednje vreme promenila na bolje nego što je bila pre smatra 40 odsto ispitanika, dok 44 odsto smatra da je ostala ista kao i u prethodnom periodu.

Na pitanje šta je to što Srbiju koči da ponovo uspostavi što jaču partnersku saradnju sa SAD, najveći procenat ispitanika, njih 36 odsto, smatra da je to trenutni status na Kosovu, 26 odsto ocenuje da je razlog to što Srbija ima razvijene odnose sa Rusijom i Kinom, dok 15 odsto kao razlog vide bombardovanje 1999. godine.

Jednak procenat ispitanika - 43 odsto je i za i protiv bolje saradnje Srbije i SAD u odbrani i bezbednosti, ukoliko bi SAD podržale korekciju granice sa Kosovom.

Na pitanje da li smatraju da je Srbija tokom devedesetih godina činila zločine u republikama bivše Jugoslavije i na svojoj teritoriji, 45 odsto ispitanika kaže da je činila u istoj meri u kojoj su ih činili i drugi u tim sukobima, dok 43 odsto je odgovorilo da nije činila zločine i da je isključivo branila srpski narod.