U Zemunu je još za vreme Turaka postojao karantin, u njemu je bio i Karađorđe

Simbol izolacije i discipline – Kontumac. Od 1730. do 1872. nalazio se na mestu današnjeg Zemunskog parka.

Ovaj organizovani karantin formiran je posle velike epidemije kuge u Turskoj i kroz njega su morali da prođu svi putnici koji su iz Srbije i Beograda išli u Zemun i Austriju. 

"Bio je postavljen sanitetski kordon koji je proučavao još Branko Ajnhort, iskusni zemunski hroničar. Bila je i gostionica, bolnica i tako da su svi morali da budu pregledan, ali tako što bi lekar stajao na distanci, upravo ovoj današnjoj preporučenoj i pitao bi pacijenta kako se ponaša", priča Zoran Nikolić, novinar Večernjih novosti.

Koliko će se boraviti u Kontumcu, zavisilo je od toga kolika je opasnost od epidemije bila u tom trenutku. 

"Od početka je sistem bio sa 52 dana da bi ga na kraju sveli na neke tri nedelje. To nije bila robija, nije bio zatvor, to je bilo jedno kulturno, zaštićeno mesto. Sve je bilo ograđeno, ljudi su boravili ovde, bio je i sistem baraka", napominje Nikolić. 

U okviru Kontumca sagrađene su dve crkve, 1786. pravoslavna Svetog Arhanđela Gavrila i 1836. katolička Svetog Roka koje se i danas nalaze u parku ali i drugi objekti.

"Bila je tu pekara, mesara, pa čak i mesto za staju za 12 grla stoke pa čak i nastrešnica za dvoja kola. Dakle, vrlo civilizovana priča. U isto vreme, tu je bilo više od 52 zaposlena, od lekara, sveštenika", ukazuje Zoran Nikolić.

Sirćetna para dezinfikovala pisma 

Sve što je uneto u Kontumac, roba pa čak i pisma, zavedeno je u knjigama i prolazilo je kroz posebno čišćenje.

"Pisma i pošiljke bi bile u prvo vreme stavljani iznad vrele sirćetne pare, ali pošto su procenili da to nije dovoljno, otvarali bi pisma i njihov sadržaj stavljali iznad ključale pare da se dezinfikuje", ukazuje Nikolić. 

Najteže je bilo onima koji su pregledali i čistili pamuk.

"Oni bi golih ruku do ramena preturali pamuk da bi videli da nema nešto u njemu ali i svojim postojanjem dokazali da je zdrav", navodi Nikolić.

I Karađorđe bio u Kontumcu 

Preminuli su sahranjivani na takozvanom "kužnom groblju" na zemunskoj Kalvariji, nakon što bi preko njihovih tela posuli negašeni kreč. Po isteku karantina putnici su dobijali sanitetsko uverenju, propusnicu, ,bez koje nisu mogli da nastave dalji put.

Stroga pravila u izolaciji morali su svi da poštuju, pa je tako zabeleženo da su ovde boravili Karađorđe, Joakim Vujić, Vuk Karadžić, Hans Kristijan Andersen i francuski pisac Lamartin.

U znak sećanja na njegov boravak u Kontumcu, podignuto je spomen-obeležje, koje se i sada nalazi između dve crkve.

Od nekadašnjeg velikog bastiona odbrane od zaraza, danas je ostao samo deo zida u Vrtlarskoj ulici.