Pola miliona ljudi u Srbiji na ivici siromaštva, a četvrtinu hrane bacimo

Suva hrana poput pirinča, testenine i keksa se ne kvari odmah po isteku roka "najbolje upotrebiti do" i zato je umesto uništavanja treba usmeriti u humanitarne svrhe, smatraju u Naledu.

"Negde oko 15 posto te ukupne količine hrane se baca ne zato što je obavezno nebezbedna i zato što nije više za ljudsku upotrebu nego zbog načina na koji je deklarisana i to je na globalnom nivou veliki problem, naravno i na nivou Srbije", kaže Tisa Čaušević iz Naleda. 

Sa rokovima namirnica poput mleka i mesa ne može biti kompromisa, smatraju stručnjaci. Kažu da bi se hrana donirala brže i u većim količinama kada bi država ukinula PDV na tu društvenu odgovornost. Imamo samo jednu Banku hrane sa licencom Evropske unije. Do nje godišnje stigne oko 1.500 tona hrane koju donira tek 30 kompanija.

"U ovom trenutku to je dovoljno za nešto više od 8.000 ljudi. Najčešće su ljudi koji možda nemaju nikakva primanja i kojima je taj obrok najčešće jedini u toku dana koji preko nas dobiju", objašnjava Milan Vratinković iz Banke hrane.

Banka hrane odnedavno nema magacin

Banka hrane postoji 14 godina. Za sve to vreme, kažu, nisu dobili nijednu donaciju države niti od nekog javnog preduzeća.

Odnedavno nemaju magacin, rade kao logistički centar, pa donacije zavise i od toga kojom brzinom su druge humanitarne organizacije spremne da preuzmu hranu i dostave je krajnjim korisnicima.

"Oni su željni svega, raznih ukusa, jer ceo dan se njihova užina svodi na pavlaku i hleb. Ali nije samo poruka u energetskoj vrednosti, nego je i poruka 'hej neko brine o vama'", kaže Aleksandar Janjić iz Centra za bolesti zavisnosti "Duga" u Novom Sadu.

"Smatramo da je mnogo bolje donirati te proizvode nego ih slati na uništavanje, recimo one koje su pred istek roka", smatra Marija Malović iz "Imleka".

Hranu koja mora imati deklaraciju mogu donirati samo proizvođači i trgovci. Godišnje bacimo oko 250.000 tona. Šteta nije samo humanitarna i ekonomska, već i ekološka.