Roditelji ne znaju kako da izađu na kraj s decom, u čemu greše

Svi se rađamo sa sposobnošću da u odrastanju i razvoju preživimo sukobe. Mnogi odrasli su, iz nekog razloga, zaboravili na tu sposobnost ili su prihvatili tumačenje da je to "detinjasto".

Zbog toga su prestali da se sukobljavaju i pokušavaju da im dete "raste bez toga", a da li je to dobro?

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, pedagog Vesna Laković je rekla da im se roditelji sve češće obraćaju zato što ne znaju kako da reše konflikte sa svojom decom.

"Imam utisak da se u današnje vreme konflikt posmatra kao nešto što je loše i roditelji ne žele da pribegavaju fizičkom kažnjavanju, a s druge strane ne znaju da preuzmu vođstvo u rešavanju konflikta", ističe Lakovićeva.

Navodeći o kojim konfliktima je najčešće reč, Lakovićeva kaže da su negde u pitanju manje nesuglasice, a negde je u pitanju temperament deteta s kojim nekada roditelj ne zna kako da izađe na kraj.

Sukobi u školama, konflikti među braćom i sestrama 

Nekada su, kaže Lakovićeva, sukobi u školi, konflikti među braćom i sestrama, a roditelji ne znaju da li treba da intervenišu.

"Odrasli često ne znaju da li treba da intervenišu u sukobu među decom", ukazuje Lakovićeva.

Ona je u tom slučaju, kako kaže, kao medijator između roditelja i deteta, jer je važno da odrasli osveste sebe da rade na ličnom razvoju. 

"Treba da radimo na tome kako se odnosimo prema konfliktima, kako posmatramo sukobe jer ih često posmatramo kao nešto što je nužno loše, a u stvari sukobi su vrlo često prilika da međusobno rastemo i razvijamo se u tom nekom odnosu", rekla je Lakovićeva.

Govoreći o tome kada su deca najbuntovnija, Lakovićeva kaže da nema nekog posebnog uzrasnog pravila – definitivno jeste tinejdžerski period najaktivniji – da se negde odvajaju od roditelja pa im roditeljsko mišljenje nije važno kao mišljenje grupe u kojoj se nalaze.

Smatra da deca, naročito u mlađem uzrastu, žele da sarađuju sa odraslima, a samo nekada sarađuju sa nečim što možda u porodičnom kontekstu nije vidiljivo na prvu loptu.

Različiti razlozi nesuglasica 

Razlozi nesuglasica su različiti u porodičnom okruženju: vrlo često u pubertetskom periodu jesu ugrožavanje samostalnosti, potreba za slobodom, za šta postoje brojni razlozi, a sukobi vrlo često dolaze zbog dečje nezainteresovanosti za školski uspeh, dok je roditeljima to važno.

Lakovićeva kaže da deca rastu u vremenu koje je za nas možda čudno, drugačije ili ga smatramo gorim od vremena u kom smo mi rasli.

"Ali mislim da to nije toliko bitno koliko da roditelji upoznaju svoje dete i da ostvare bliskost sa detetom. Današnje vreme je zbog tableta, telefona, interneta malo drugačije od onoga na šta smo navikli, ali treba da budemo svesni toga da smo mi rasli u nekom drugom vremenu", kaže pedagog.

Posledice po mentalno zdravlje deteta mogu biti kasnije u nekim drugim vršnjačkim odnosima, može se javiti i depresija, pa i otuđenost, smatra ona.

Govoreći o rizičnom periodu, kaže da je to možda predškolski period, tada su osetljivi i deca i roditelji.

Govoreći o konfliktu šestogodišnjeg deteta i roditelja, kaže da postoje velika očekivanja od dece, roditelji ponekad očekuju da dete zna da čita, i ukoliko deca ne ispune želje roditelja, mogući su sukobi.

Vesna Laković će u martu okupiti međunarodne i domaće eksperte i organizovati panel-diskusiju, dvodnevnu obuku i radionice iz oblasti rešavanja konflikata.