Zoran Milivojević: Naš najveći problem je siromaštvo

Zoran Milivojević je, komentarišući priču o šestoro dece koja žive sama kod Alibunara, ukazao da je većina verovatno osudila majku koja ih je napustila, ali je ukazao na to da se još ne zna šta se dogodilo.

"Deca sede u kaputima iako su unutar prostorije. Slažem se da ovakvih slučajeva ima par stotina u Srbiji. Tužan podatak je da troje dece dnevno biva izmešteno iz svojih porodica. To znači da je kod nas najveći problem siromaštvo", ukazao je Milivojević gostujući u Beogradskoj hronici.

Napomenuo je da su ljudi vrlo solidarni kada je teško: "Verujem da susedi oko ove porodice pomažu toj deci".

S druge strane, ukazuje Milivojević, kada se društvo bogati, javljaju se drugi problemi.

"Umesto da u emotivnim vezama vide nešto što omogućava preživljavanje, onda se ljudi otuđe, drugi ljudi postaju dosadni, na primer 'jao, dolazi tetka, jao, ostaje dva dana'. Promene se međuljudski odnosi i ljudi pokušavaju da nađu kvalitet života, a to je prvenstveno da se dobro osećaju, pa se dođe do predstave o ljubavi i vezama u kojima ljudi žele da drugi ne bude samo prijatelj, partner, neko ko je u nevolji, nego izvor uživanja i dolazimo do krize ljubavi koja danas postoji na celom zapadu", ističe psihoterapeut.

Ističući da su se danas stvari promenile, Milivojević je ukazao da su nekada ljudi u drugim ljudima tražili sigurnost i oslonac jer su bili upućeni jedni na druge zbog teškog života.

"Međutim, kad se promene okolnosti i kad se razvije mentalitet uživanja, eventualno se želi jedno dete, promeni se i to i pojavi se narcisoidnost – doživljava se kvalitet života na osnovu onoga kako se oni sami osećaju i u odnosu na to procenjuju se drugi ljude. Prija onaj koji je prijatan, kad je neprijatan, onda ga izbegavam. Tako da smo se dosta promenili", smatra Milivojević.

Kriza ljubavi 

Milivojević je ukazao da su ljudi ranije partnere birali racionalno, takav primer su ugovoreni brakovi. Danas se, dodaje, ljudi trude da biraju srcem i prepuštaju izbor partnera svojim nesvesnim procesima.

"Vi idete i odjednom zavibrirate na nekog i ne znate zašto je to tako, a onda i ta osoba zavibrira na vas, i kao ljubav je rođena, a zapravo ste se vi zaljubili", ističe psihoterapeut.

Ukazuje na veliku razliku između zaljubljenosti i ljubavi. Zaljubljenost je, kaže, idealizacija, a ljubav emotivno vezivanje.

"A niko nije idealan. Zato dođemo do toga da, kad je neko očaran nekim, i to prođe, onda se kasnije razočara. Ta stvarnost mu se više ili manje ne dopada. Pa ljudi onda kažu 'on je pogrešan izbor' i onda biraju ponovo, na isti način", navodi Milivojević.

Poručuje da ljudi u 21. veku treba da nađu treći način biranja partnera – da spoje srce i mozak.

"Ako odustanu od ideje da će ljubav doneti sreću i bolje upoznaju svoje nesvesne procese, moguća je saradnja svesnog i nesvesnog i onda je moguće birati tako da budemo zadovoljni i dobro izaberemo jer smo spojili srce i mozak", ukazuje psihoterapeut.