U mestima gde je obnovljena srpska baština na KiM – gotovo da nema Srba

Pogled iz daljine i podsećanje na dane kada su pravoslavci svetkovali svoje običaje u gradskom hramu Svetog Nikole podignutom 1830. na temeljima srednjovekovne svetinje. Ikonostas koji je krasio hram bio je delo debarskih duborezaca. Nestao je u plamenu 17-martovske noći. Hram je arhitektonski i duhovno obnovljen.

"Znamo da u Prištini, u Prizrenu, u Peći, u Đakovici, Istoku imamo parohijske sveštenike. Oni bogosluže i tu narod dolazi. Zasad je najteža situacija u Podujevu. Zaista Hram Svetog Andreja Prvozvanog je mnogo stradao. I tu je teško da nekog postavimo za sveštenika, crkva je izdvojena nije u naselju", kaže episkop raško-prizrenski Teodosije.

Neizbrisiva slika vandalskog paljenja i skrnavljenja Hrama Svetog Andreja Prvozvanog u Podujevu viđena je na gotovo svim, ne samo evropskim televizijama. Posle arhitektonske obnove, hram je u više navrata skrnavljen.

"Obuhvatala je kompletnu obnovu same crkve, konstruktrivnih elemenata; to su zidovi, krov crkve. Urađen je tambur, novi zvonik. Urađen je novi zvonik, ogradni zid. Kompletan enterijer", kaže arhitekta Zoran Garić, direktor Zavoda za baštinu u Leposaviću.

Za Dušanov Prizren Branislav Nušić je svojevremeno zapisao da je Carigrad srpskih careva. To je jedini grad u tom delu Balkana koji ima deset srednjovekovnih svetinja, ali i pisana svedočanstva o milenijumskom molitvenom trajanju. Najviše uništenih spomenika srpske prošlosti obnovljeno je u tom gradu muzeju na obodu Metohije. Zadužbina kralja Milutina Bogorodica Ljeviška, koja je deo istorije i kulture sveta, obnovljena je donacijom Uneska.