Šta nam znači čist vazduh kad nema ni pošte ni prodavnice

Stručnjak za ruralni razvoj Dragan Mirković rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da politika ruralnog razvoja nosi sve svoje segmente – ekonomske, socijalne i demokrafske, tako da samo selo predstavlja suštinu jedne države.

Prema njegovim rečima, prehrambena sigurnost predstavlja jedan od osnovnih postulata.

"Da bismo imali prehrambenu sigurnost, moramo imati stanovnike koji se na intenzivan, moderan način bave proizvodnjom bez obzira na obim i površine koje poseduju", rekao je Mirković.

Govoreći o preprakama, Mirković kaže da je ruralna infrastruktura jedan od ključnih problema.

"Ako pogledamo istorijski, u EU i svim državama koje se bave intenzivnom politikom ruralnog razvoja u kojima je poželjno živeti u selu – prve velike investicije su bile u ruralnu infrastrukturu pošto zaista nema nijednog vida bavljenja ekonomskim delatnostima – da li je poljoprivredna proizovdanja, turizam, stočarstvo, povrtarstvo – bez jasne infrastrukture počevši od puteva, snabdevanja električnom energijom pa sve do širokopojasnog interneta – zašto uskraćivati to na selu", rekao je on.

Govoreći o tome šta selo nudi i kako zaraditi, Mirković kaže da je prvi korak da čovek ima želju ili potrebu zbog života u gradu, ali je to samo dobra osnova da krenete dalje u raspitivanje čime bi trebalo da se bavite.

Prema njegovim rečima, sa druge strane bi trebalo da dobijate adekvatne odgovore.

"Da ne sakupljate informacije stihijski od strane nekih koji nisu imali iskustva ili prodavaca opreme, znači na komercijalnoj osnovi – bitno je da se uspostavi dobar servis i za to postoje primeri u mnogim državama", kaže Mirković.

U mnogim državama od SAD pa do EU, svaka država ima regionalne infocentre gde možete da se raspitate gde vam oni pokažu na teritoriji opštine kakvim resursima se raspolaže, koje su vaše mogućnosti – pa sve do investicionog plana na objektivan način, objasnio je Mirković.

Mladi ljudi na selu 

Odgovarajući na pitanje kako mladi ljudi u Evropi gledaju na život na selu, Mirković kaže da to ne treba idealizovati jer i tamo postoje migratorni procesi od sela ka gradu, ali iz potpuno drugih potreba.

Kod nas u to potrebe elementarne, od doma kulture do infrastrukture, kod njih privlači grad zbog veće mogućnosti zapošljavanja, kaže Mirković.

Svako ko je malo ambiciozniji i želi da se oproba u nekim većim poslovima napušta, tako da starosna struktura i u EU nije toliko idealna i oni imaju razne mehanizme i obavezu, kaže on.

"Kod njih je obaveza ako dobijete podršku koja iznosi od investicije 80 ili 100 odsto – obavezno je da se bavite tom delatnošću 10 ili 12 godina, tako da su vrlo jasni planovi i programi koji omogućavaju da onaj ko sebe vidi na selu može pristojno da zarađuje i da sebi omogući boravak u urbanim sredinama ako poželi", kaže Mirković.

Nestaju sela u Srbiji. Odgovarajući na pitanje šta treba promeniti, Mirković kaže da treba sistemski urediti i da postoji politička podrška a uključena je i naučna zajednica.

Pomenuo je Poljsku, gde su imali jasnu koordinaciju od vrha do mesnih zajednica da pomognu opstanak sela. 

Kako kaže, neko ko hoće da radi na selu izgubiće par godina ako nema prave informacije, u međuvremenu će se i razočarati, tako da treba segmentirati one koji žele na selo.

"Imamo 350.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, ljude koji su sebe opredelili da žive na selu, treba videti koje su njihove potrebe, unutar te grupe su različite potrebe – imate razvijenije, one u planinskom području, imate osobe kojima trebaju druge podrške", kaže on.

"Kada se napravi simbioza i kooridnacija, imamo dosta elemenata da budemo optimisti", zaključio je Mirković.