Goldštajn: U Jasenovcu ubijen i deo moje familije

Ivo Goldštajn je na promociji svoje knjige "Jasenovac" u Beogradu rekao da veruje da je u tom logoru stradalo oko 120.000 ljudi. Podseća da je u Jasenovcu stradao i deo njegove familije.

Knjiga "Jasenovac" hrvatskog istoričara Ive Goldštajna, u izdanju Akademske knjige, predstavljena je sinoć u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju (SZKD).

Goldštajn je na promociji rekao da ga je mnogo ljudi pitalo da li piše "Jasenovac" zbog revizionizma i čitavog niza negativnih stvari koje se danas događaju.

"Uvek im odgovorim da imam strast istraživanja i da kao istoričar obožavam da osvetljavam različite istine i detalje delova epohe. Sâm sam izabrao Jasenovac kao temu za svoju knjigu", rekao je Goldštajn i podsetio da je pre dve decenije bio svedok na suđenju zapovedniku tog zloglasnog ustaškog logora u Drugom svetskom ratu Dinku Šakiću.

"Pre godinu dana sam čitao svoj iskaz i danas bih, kada mnogo više znam o Jasenovcu, dao sebi solidnu trojku. Ništa netačno nisam rekao. Glavne teze tog svedočenja su zapravo tačne", rekao je Goldštajn.

Podsetio je da je u Jasenovcu stradao i deo njegove familije. "Ubijen je moj pradeda iz Tuzle i bratanci moga oca... Oni su ubijeni zajedno sa svojim roditeljima. Dakle, pišući ovu knjigu, nisam bio samo istoričar profesionalac, već sam imao ličnu potrebu da saznam šta su moj pradeda i braća poslednje videli u životu. Zanimalo me je da li su pružili otpor svojim krvnicima", rekao je Goldštajn.

Produžena trauma 

Za njega nema dileme da trauma zbog stradanja u Jasenovcu traje već 74 godine.

"Nadao sam se da ću pisati ovu knjigu na kraju te traume, ali nespremnost socijalističke Jugoslavije i država nastalih posle njenog raspada da se suoče sa strašnim zločinima u Jasenovcu, produžavaju tu traumu sve do danas. Važno je upoznati dubinu zla u Jasenovcu da bi se uopšte mogle razumeti okolnosti u kojima su činjeni ti zločini. Upravo tome služe priče o golobradim momcima u uniformama koji se takmiče ubijajući nedužne ljude bez ideološke konstrukcije ili o prijateljima koji nakon nekoliko dana postaju dželat i žrtva", rekao je Goldštajn.

Kako kaže, popis žrtava Jasenovca zaustavio se na 83.000 stradalih.

"Naravno, nakon obimnog istraživanja shvatio sam da na taj broj treba dodati deset ili 20 odsto nestalih i nepopisanih žrtava. Verujem da je u Jasenovcu stradalo oko 120.000 ljudi i da bi se na nekoj stručnoj konferenciji s tim složile i moje kolege istoričari u Beogradu", rekao je Goldštajn.

Štivo o paklu 20. veka 

Pored autora, o ovoj specifičnoj monografiji i istorijskoj studiji govorili su istoričari Latinka Perović i Milan Koljanin.

Perovićeva je naglasila da je Golštajnova knjiga zapravo štivo o paklu 20. veka.

"Bilo mi je jako teško da nakon čitanja knjige 'Jasenovac' pročitam bilo šta. Goldštajn je napisao totalnu istoriju ozloglašenog logorskog sistema, jasenovačke tragedije i fenomena logorske prakse u 20. veku. Toj knjizi ništa ne nedostaje", kazala je Perovićeva i dodala da je Ivo Goldštajn radio na Jasenovcu skoro 20 godina.

"Teško da je moguće zamisliti kraće vreme za nastajanje ovako važnog i temeljnog dela. Ovom knjigom autor je dao preciznu antropološku analizu jasenovačke tragedije. 'Jasenovac' ne bi bio totalna istorija bez međunarodne analize fašizma u Nemačkoj, Italiji i NDH, ali i okvira u kojem su isprepletani verski i nacionalni odnosi u Kraljevini Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata", kazala je Perovićeva.

Zahtevi istorijske nauke 

Milan Koljanin, jedan od najznačajnijih poznavalaca Holokausta u Srbiji, rekao je da je tema Goldštajnove istorijske studije prisutna u javnosti od kraja Drugog svetskog rata na različite načine.

"Knjiga profesora Goldštajna na utemeljen način odgovara izazovu da se tema logora Jasenovac obradi u skladu sa zahtevima istorijske nauke. Istovremeno, ova knjiga je i odgovor na izazove pseudoistoriografije koja logoru Jasenovac daje sasvim drugačije mesto u okviru Drugog svetskog rata u odnosu na onu koju je on zaista imao. Ova studija ima poziv na dalja istraživanja i rasprave jer sigurno postoje pitanja koja nisu dobila odgovor. To je u samoj prirodi istorijske nauke", rekao je Koljanin.

Dodao je da je pred čitaocima "Jasenovca" izuzetna galerija likova pri čemu su njihove kratke biografije čitljive.

"Zahvaljući tome, dobija se celovita slika o nekoliko grupa. Ne samo o ustašama egzekutorima, već i o samim zatvorenicima. Čitaoci će otkriti i načine preživljavanja u 'Jasenovcu'. Organizovanje i solidarnost zatvorenika predstavljeni su na detaljan način", naveo je Koljanin.

broj komentara 4 pošalji komentar
(petak, 05. apr 2019, 10:54) - anonymous [neregistrovani]

Свашта Београд трпи

Ово је увреда здравог људског разума од квази историчара.
Толико му је шупља “књига” да сваки основац може да побије његову аргументацију и бројеве.

(petak, 05. apr 2019, 10:35) - Predrag [neregistrovani]

120.000?

A kad se oduzmu stradali Jevreji i Romi, koliko stradalih Srba preostaje? Skandalozna izjava!

(petak, 05. apr 2019, 10:23) - anonymous [neregistrovani]

zrtve

Zasto se cela zlocinacka NDH svodi samo na Jasenovac?Postojao je ceo sistem logora po Hrvatskoj, Bosni i otocima.Vecinu ljudi su ustase poklale na kucnim pragovima, po selima, sumam, gde god su ih uhvatili.A tu su brojke vrtoglave.Hrvati zele da prikazati, da je ustaski rezim zapravo mala grupa ljudi koja je upravljala Jasenovcem i drzala vlast.A zapravo je cela drzava bila prepojena tom ideologijom, deseci tisuca ljudi volonitrali su u tim odredima i bez pitanja izvrsavali naredbe.

(petak, 05. apr 2019, 10:23) - anonymous [neregistrovani]

Predstavljanje u Beogradu

Ne znam zašto je išao u Beograd kad iz Srbije nisu dovođeni u Jasenovac, svi stradali su s područja NDH.
A i matematika mu je jača strana , popisano imenom 83 hiljade žrtava, on paušalno dodaje 10-20 hiljada (ne znam na osnovu čega) i to je po njemu 120 hiljada ! A ja izračunao 93-103 hiljade, ako ne grešim.