Održan komemorativni skup na Zejtinliku

Obeležavanju 100-godišnjice jednog od najslavnijih trenutaka srpske istorije, koji se u svetu pamti kao simbol velike hrabrosti i požrtvovanosti srpskog naroda, prisustvovali su izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković, ministar odbrane Aleksandar Vulin i predstavnici Vlade Franuske i grčkog predsednika Ženevijev Darijesek i Maria Kolja Caruha.

Nakon intoniranja himni Srbije i Grčke i polaganja venaca na spomen-kosturnicu, Selaković je održao govor i poslao poruku o prijateljstvu i miru za koji se Srbija zalaže.

"Pružena ruka Srbije stoji i danas kao i 1918. godine. Kao i pre 100 godina, ne želimo da imamo neprijatelje već da gradimo prijateljstva", rekao je Selaković na "jednoj od najvećih svetinja koje Srbija ima - na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku - mestu gde 7.441 srpski junak za slobodu počiva zajedno sa svojim savezničkim saborcima".

Selaković je podsetio da je srpsko vojničko groblje u Solunu jedno od najznačajnijih simbola srpskog nacionalnog bića, simbol stradanja srpskog naroda na početku 20 veka.

Dodao je da se za Prvi svetski rat ne kaže bez razloga da su to golgota i vaskrs srpskog naroda.

Selaković je precizirao da je u Prvom svetskom ratu Kraljevina Srbija izgubila 1.247.435 ljudi - 23 odsto stanovnika odnosno 61 odsto muške populacije između 18 i 50 godina i dodao da kraja tim mukama ne bi bilo da nije bilo saveznika - Francuza, Grka, Britanaca, Italijana i Rusa.

"Danas Srbija više nije sama ona vodi novu borbu - borbu za bolju budućnost, za našu decu i mir, a to je znak da će u toj borbi imati uspeha", rekao je izaslanik predsednika Srbije.

Selaković je između ostalog podsetio i na snagu srpskih boraca koji su za 45 dana stigli od Soluna do Beograda zbog čega se i danas kao legenda prepričavaju reči francuskih oficira da su srpski vojnici brži i od francuske konjice.

Sloboda je najviša vrednost srpskog naroda i kao pre 100 godina tako i danas svako ko misli da može da nam oduzme našu slobodu mora da zna da to jednostavno nije moguće, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin u Solunu na srpskom vojničkom groblju u Solunu, gde je  obeležen veliki jubilej 100 godina od proboja Solunskog fronta.

Vulin je nakon centralnog komemorativnog skupa na kome je govorio izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković podsetio da srpski narod iznad svega ceni mir ali zna da mira nema bez slobode.

Ministar je dodao da moramo da imamo snažnu i sigurnu državu i istu takvu vojsku da bismo sami odlučivali o sebi i svojoj budućnosti.

"Vojska Srbije se oslanja na tradiciju, ona se unapređuje, naoružava, priprema da bude sigurna brana za svakoga ko misli da sa Srbijom razgovara jezikom sile", rekao je Vulin i poručio da Srbija napreduje i razvija se, a da će njena vojska čuvati njen mir.

Vučević: Proboj Solunskog fronta uvod u prisajedinjenje 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je na Zejtinliku u Solunu, gde je obeležena stogodišnjica proboja Solunskog fronta, da je upravo taj veliki jubilej uvod u skorašnje obeležavanje veka od prisajedinjenja Vlaške, Banata, Baranje i Srema Srbiji.

"Ovaj datum je i uvod u ono što ćemo obeležiti ove godine u novembru, a to je velika stogodišnjica prisajedinjenja Vlaške, Banata, Baranje i Srema Srbiji. Velika tekovina i nešto što mi čuvamo negujući multikulturalizam i multikonfesionalizam sve ono što krasi Srbiju", rekao je Vučević nakon centralnog komemorativnog skupa na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik.  

Vučević je podsetio da je sa Solunskog fronta krenuo pobednički juriš oslobodilačke srpske vojske, koji su, kako je rekao, verovatno najviše čekali Srbi Prečani, Srbi u Vojvodini, Srbi svuda gde žive na prostorima nekadašnje Jugoslavije.  

Skupu su prisustvovali i ambasador Dušan Spasojević i konzul Siniša Pavić. Povodom velikog jubileja u Solun je stigao i izaslanik kraljice Velike Britanije Vojvoda od Kenta.

Vence su na spomenike su položile i delegacije Italije i Rusije.

Građane koji su rano jutros počeli da pristižu iz Grčke iz svih delova Srbije, kao i iz Republike Srpske, na kapiji je dočekivao čuvar Đorđe Mihailović (91).

Proboj Solunskog fronta počeo u zoru 14. septembra 1918. godine, i rezultat te operacije bili su kapitulacija Bugarske, Austro-Ugarske i Nemačke, oslobođenje Srbije, prelazak srpske vojske u prekodrinske krajeve i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zajedničke države južnih Slovena, koja je proglašena u Beogradu 1. decembra 1918.