Stop nasilju nad ženama

U Srbiji i svetu danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. "Nijedna žena manje, nijedna mrtva više", slogan je ovogodišnje kampanje na dan borbe protiv nasilja nad ženama.

U Srbiji je u prvih osam meseci ove godine, prema podacima MUP-a ubijeno 26 žena, od kojih je 14 ubio neko od njihovih najbližih. Osim sigurnih kuća, ženama pomažu i SOS kol centri, posebno važni za žene romske nacionalnosti.

"Za celu godinu imali smo 172 poziva, procesuirana su 22 slučaja novčanim kaznama. Žene su se uglavnom vraćale nasilnicima" kaže Danica Jovanović iz SOS-a Novi Bečej.

Nadležni u SOS-u Vranje ističu da po onome što se na jugu Srbije desilo u 2008. godini, od marta do decembra kada je 5 žena ubijeno, pojedinci u institucijama, kojima su se ove žene obraćale za pomoć, za primenu zakona, nisu prepoznali taj bitan segment, opasnost nasilnika koji preti ženama ili deci u porodici.

Najčešće kazne protiv nasilja nad ženama su zabrana prilaska žrtvi, a ređe izmeštanje nasilnika iz porodične sredine.

Srbija je u borbi protiv nasilja nad ženama napravila značajan korak u institucionalnim okvirima, ali ipak zabrinjava činjenica da je u 2008. godine zabeleženo više od 7.000 slučajeva nasilja nad pripadnicama lepšeg pola, ocenjeno je na sednici odbora Skupštine Srbije za ravnopravnost polova.

Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević-Stojačić istakla je u raspravi za okruglim stolom, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da je porast broja žena koje su žrtve nasilja u Srbiji poražavajući.

Ukazavši da je 2004. zabeleženo 1.090 slučajeva nasilja nad ženama, a u naredne tri godine više od 3.000, Lakićević-Stojačić je ocenila da je zabrinjavajući podatak da je lane prijavljeno više od 7.000 slučajeva nasilja nad ženama i devojčicama.

Prema njenim rečima, ta cifra ukazuje na pojačanu nasilnost u srpskom društvu s jedne strane, ali i na činjenicu da su, zahvaljujući označavanju nasilja u porodici kao neprihvatljivog društvenog, ekonomskog i socijalnog problema, žene ohrabrene da nasilnike prijave.

Istakavši da je Srbija ostvarila značajan napredak u pooštravanju kazni počiniocima krivičnih dela nasilja nad ženama, Lakićević-Stojačić je upozorila da i dalje zabrinjavaju neažurno donošenje sudskih presuda, visina izrečenih kazni i neadekvatna osuda javnosti.

Ona je podsetila da je osnivanje prve sigurne ženske kuće 1994. godine bio revolucionarni korak, ali da se borba protiv nasilja nad ženama ne može svoditi samo na te ustanove, koje su "nužno zlo" i o kojima se ne može govoriti kao o jedinom izlazu i spasu za sve žene koje su žrtve nasilja.

"Institucionalizacija sigurne ženske kuće kao rešavanja problema može biti pogrešan put, kojim se šalje pogrešna poruka, jer žene i deca žrtve nasilja treba da ostanu u svom domu, a nasilnik je taj koji treba da ga napusti", ukazala je Lakićević-Stojačić.

Znatno unapređen pravni okvir za zaštitu žena

Potpredsednica Skupštine Srbije Judita Popović istakla je da je nedopustivo da u 21. veku polovina svetske ženske populacije trpi fizičko i psihičko zlostavljanje i da svakodnevno bude izložena opasnosti od zlostavljanja.

"U Srbiji je svaka treća žena preživela fizičko nasilje u nekom periodu života, a svaka osma devojčica potvrdila da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja", navela je Popovićeva, ukazavši da su nasilju najčešće izložene žene s posebnim potrebama i pripadnice romske populacije.

Ona je dodala da je u Srbiji znatno unapređen pravni okvir za zaštitu žena od diskriminacije i zlostavljanja i izrazila očekivanje da će zakon o rodnoj ravonopravnosti u Skupštni Srbije biti usvojen do kraja godine.

Predsednica Odbora za ravnopravnost polova Gordana Paunović-Milosavljević ukazala je da je u Srbiji tokom prošle godine ubijeno 49 žena i da je najveći broj njih stradao od ruke partnera ili bračnog druga.

Ona očekuje da će deklaracija protiv nasilja nad ženama, na čijoj izradi radi to skupštinsko telo, biti upućena u proceduru početkom sledeće godine.

Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama, prvi put je ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, a na taj dan UN, vlade i humanitarne organizacije širom sveta pozivaju sve društvene aktere da se uključe u aktivnosti koje za cilj imaju sprečavanje nasilja nad ženama .

Žene u Srbiji svake godine imaju sve veću podršku društva i države da nasilnike u porodici prijave i napuste, ocenjuju stručnjaci.

Koordinator Savetovališta za porodicu Vesna Stanojević rekla je da je od početka godine Sigurnu kuću u glavnom gradu nazvalo oko 4.300 žena koje su na taj način prijavile neki od oblika nasilja koje trpe.

U istom periodu prošle godine Sigurna kuća primila je dve stotine poziva manje, rekla je ona i dodala da to ne mora da znači da je nasilje u porodici povećano u Srbiji, već može biti i posledica podizanja svesti žena, i društva u celini da nasilje ne treba trpeti, već prijaviti.