Kako će Srbija obeležiti pobedu nad fašizmom

Kolona sećanja na heroje iz Drugog svetskog rata najpre je šetala samo u Sibiru. Poštu stradalima na isti način danas odaje 40-ak zemalja širom sveta. Sa slikama predaka u rukama, i srpskim gradovima proći će potomci stradalih u borbi protiv fašizma. Ali ne samo oni.

"Očekujemo jedan dostojanstven skup koji će poslati poruku mira ali i sećanja na sve ono što je bilo u neposrednoj istoriji i onoj davnoj. Slobodarska tradicija srpskog naroda jeste suština besmrtnog puka u Srbiji. Dakle sećamo se i heroja borbe protiv NATO pakta, heroja Drugog svetskog rata ali i na stogodišnjicu pobede u Velikom ratu sećamo se i naših pradedova solunaca", kaže Boško Kozarski iz organizacionog odbora manifestacije.

Ruska tradicija prilogođena domaćim okolnostima potvrđuje istorijski nesporne bliske veze dva naroda. Za pojedine istoričare, međutim, sporno je što često zaboravljamo sopstvenu antifašističku tradiciju dugu gotovo osam decenija.

"Ne čudi, ali treba da brine zašto Dan pobede u Drugom svetskom ratu za nas nije važan istorijski događaj, zašto taj državni praznik obeležavamo isključivo manifestacionim programima, beskrajnim polaganjima venaca, protoklarnim obraćanjima koja zaista jesu samo protokolarna i ništa više od toga, dakle ne ulažemo trud da afirmišemo sopstveni antifašizam, da mu se vratimo", smatra istoričar Dejan Ristić.

Na antifašizmu počiva i savremena Evropa. Njegove tekovine, međutim, ugoržava sve jača desnica.

"To sve nas treba da natera na ozbiljno razmišljanje i akciju, jer danas desničarske ideje nisu istovetene idejama iz Drugog svetskog rata. One su doživele istorijsku mimikriju, one su osavremenjene", objašnjava Ristić.

Na put idejama iz Drugog svetskog rata zbog kojih su stradali milioni ljudi, stao je i predlog o novom evropskom poretku iz koga je nastala Evropska unija. Izneo ga je francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman na petu godišnjicu nemačke kapitulacije. Zbog toga 9. maj Evropa slavi i kao svoj dan.