"Posebno težak položaj žena u seoskim sredinama"

Gojkovićeva je na nacionalnoj konferenciji "Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije", iznela podatke da su u seoskim područjima svega 12 odsto žena vlasnice kuća u kojima žive, a 16 odsto vlasnice zemlje.

Prema njenim rečima, seoska područja nisu dovoljno razvijena, a položaj žena u tim sredinama je posebno težak jer su one uglavnom neobrazovane, preopterećene obavezama u domaćinstvu i bez adekvatne zdrastvene nege.

Da bi se položaj žena na selu promenio, Srbija radi na razvijanju programa preduzetništva, a obezbeđeni su i posebni podsticaji za žene koje se bave poljoprivredom, istakla je Gojkovićeva.

"Na nama je da donosimo dobre zakone i da oni ne ostanu mrtvo slovo na papiru, kao i da budu primenljivi kako u gradovima, tako i u manjim sredinama", rekla je Maja Gojković.

Podsetila je da je Skupština u decembru 2017. godine donela Zakon o finansijskoj podršci porodici kojim se omogućava ženama koje nisu u radnom odnosu, da ostvare pravo na porodiljski dodatak.

"Takođe 2016. godine uveli smo rodno budžetiranje, koje omogućava da žene poljoprivrednice dobijaju više sredstava za podsticaj", rekla je Gojkovićeva i istakla da je problem nasilja nad ženama takođe više izražen kada su u pitanju žene iz ruralnih područja, jer je zbog pritiska male sredine teže nasilje prijaviti.

Sedamnaest odsto žena u Srbiji registrovano kao vlasnice imovine 

Maja Gojković je naglasila da se očekuje donošenje novog Zakon o ravnopravnosti koji će zameniti prethodni donet 2009. godine, i kako kaže, biti moderniji i otići "korak dalje" u zaštiti prava žena.

"Moj apel je da taj zakon dođe u Skuppštinu po redovnoj, a ne po hitnoj proceduri i važno je da bude sprovodiv u celoj državi", rekla je Gojkovićeva.

Borba za veća prava žena daje rezultate, a Gojkovićeva ukazuje da se u sferi politike mnogo postiglo. 

"Da ne budemo samo ravnopravne u sferi politike, tu smo dosta postigli u našoj državi. U vrhu države imamo samo jednog muškarca, to je predsednik", ukazuje Gojkovićeva.

Na lokalu je slika drugačija - tek svaku petnaestu opštinu ili grad vodi žena.

U parlamentu šaroliko - tećinu mesta za "slabiji pol" obezbeđuje Zakon. Tamo gde nema strogih pravila, nema ni jednakosti.

Đukić Dejanović: Demografska slika loša većinom u ruralnim područjima

Ministarka bez portfelja za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da je većina opština u kojima je demografska slika loša su u ruralnim područjima.

"U proseku 10 odsto žena u tim sredinama nema završenu osnovu školu, njih 22 odsto završilo je osnovno školovanje, a u udelu nepismenih žena njih 83 odsto je starije od 60 odsto", navela je Đukić Dejanovićeva.

Kako kaže, samo 17 odsto žena na teritoriji Srbije je registrovano kao vlasnice imovine, a od toga su njih dve trećine udovice.

"U svih 15 opština u kojima smo primenjivali mere populacione politike manje od 50 odsto žena je tokom trudnoće išlo na redovne ginekološke preglede, najviše penzionerki živi van grada, četvrtina od ukupnog broja u Srbiji, a prosečna starost žena u selima je oko 45 godina", rekla je ministarka.

Žene na selu rađaju mlađe, sa oko 28 godina, za razliku od žena u gradu koja ima 31 godinu kada se prvi put porodi, navodi Đukić Dejanović.

"Moram da podsetim da danas 38 odsto žena u Srbiji živi u vangradskim sredinama u kojima se godišnje rodi 20.000 dece", kaže Đukić Dejanović. 

Đorđević: Položaj žena u Srbiji treba da se poboljša

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je bio domaćin nacionalne konferencije "Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije" sa koje je poručio da položaj žena u Srbiji treba da se poboljša, uz opasku da smo, kada je ova tema u pitanju, nekada "previše kritični".

"Ima mesta za napredak, ali činimo sve i možemo da kažemo da su žene u Srbiji cenjene, poštovane i naš odnos prema njima biće reper drugima kako i na koji način treba da se ophodi prema ženama", rekao je Đorđević.

Dodaje, da je jedan od načina za poboljšanje položaja žena donošenje novog Zakon o rodnoj ravnopravnosti "koji će se brzo naći u Skupštini" i biti najmoderniji zakon.

Ministar je nakon uvodnih reči rekao da će 8. mart iskoristiti kao priliku da pročita nekoliko citata Jovana Dučića i Ive Andrića koji su posvećeni ženama.

"Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše...Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje...Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem", naveo je između ostalog Đorđević.

Svoje izlaganje završio je citatom Ive Andrića da "žena stoji kao kapija na ulazi u i na izlazu ovog sveta".

Fabrici: Žene na selu proizvode polovinu svetske hrane 

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici navodi podatke UN koji pokazuju da žene na selu proizvode polovinu svetske hrane, a u zemljama u razvoju čak 80 odsto.

"Ta statistika ukazuje da rodna nejednakost nije samo problem žena, već problem celokupne poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja", napomenuo je Fabrici.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević posetio je povodom Međunarodnog dana žena Sigurnu žensku kuću i tom prilikom istakao da se mora čuti jasno i glasno "dosta" prema bilo kom obliku nasilja.

"Samo ukoliko ne ćutimo, možemo uticati na to da nam se takve stvari ne ponavljaju. Kao društvo moramo voditi beskompromisnu i odluččnu borbu. Ova priča ne sme da se svede na 8. mart i međunarodne datume kada se pojačano diže svest o spreččavanju nasilja nad ženama, već to mora da nam bude aksiom tokom cele godine i da nas prati tokom celog života", rekao je gradonačelnik.

Poverenica Brankica Janković je sa stalnom koordinarkom UN u Srbiji Karlom Herši, ambasadorkama Australije i Brazila, Džulijom Fini i Kristinom de Azevedo Hejvert i zamenikom ambasadora SAD Kurtom Donelijem, posetila Lučane s ciljem da se, povodom Međunarodnog praznika žena, kroz neposredne susrete obeleži ovaj dan i pruži podržka ženama u ruralnim područjima, čiji su potencijali još uvek nedovljno iskorišćeni.

"Ne treba da čekamo da nam neko da ravnopravnost, već moramo da uzmemo stvar u svoje ruke", istakla je poverenica i navela da su Lučani dobar primer koji pokazuje koliko se situacija popravila u odnosu na period od pre 20 ili 30 godina.