Svaka druga osoba u Srbiji umre od bolesti srca

Svaka druga osoba u Srbiji umre od bolesti srca, a svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, dok svaka osma u najproduktivnijim godinama života, između 25. i 64. godine.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. Branko Beleslin istakao je za RTS da su statistički podaci zabrinjavajući.

"Zabrinuti smo jer 50 odsto našeg stanovništva umire od kardiovaskularnih bolesti. Mi smo imali noćas osvetljene neke simbole kako bismo skrenuli pažnju na to preveliko umiranje od kardiovaskularnih bolesti, a to bi bilo kao kada bi svaka druga zgrada u Beogradu bila osvetljena u crveno", kaže Beleslin.

Napominje da je cilj skrenuti pažnju građanima da mogu da urade mnogo na prevenciji kako bi smanjili mogućnost obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.

Objašnjava da su mnogobrojni razlozi koji dovode do kardiovaskularnih bolesti: loše životne navike, pre svega pušenje, nezdrava ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.

"Pušenje je apsolutno zabranjeno, a dokazano je da i pasivno pušenje povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti za 30 odsto. U ishranu treba uvesti omega-6 i omega-3 masne kiseline, a one se najviše nalaze u ribi. Ribu bi trebalo jesti najmanje dva puta nedeljno", rekao je Beleslin.

Smatra da fizičko vežbanje treba da bude u svim starosnim grupama, prilagođeno utreniranosti. Preporuka je da se vežba dva i po sata nedeljno, odnosno 30 minuta dnevno.

Preporuka Evropskog kardiološkog društva je da krvni pritisak bude ispod 140 sa 90, da vrednost šećera u krvi bude ispod sedam, a ukupni holesterol manji od pet milimola po litru.

"Iako je idealan pritisak 120 sa 80, ciljne vrednosti u prevenciji u lečenju pritiska su 140 sa 90. Ono što je manje od toga ne predstavlja rizik da obolite od bolesti srca, a što je veći pritisak to je rizik od bolesti veći", naglašava Beleslin. 

Dodaje da je za infarkt najvažnije na vreme obratiti se lekaru, da se što pre otpuši krvni sud, te su se do sada takvi pacijenti lečili trombolitičkim sredstvima, lekovima koji rastvaraju tromb.

Za pacijente koji su preživeli infarkt važno je da nastave sa rigoroznom prevencijom – odricanje od loših životnih navika, adekvatna ishrana, regulisanje dijabetesa, krvnog pritiska, fizička aktivnost prilagođena stanju i godinama.

"Drugi važan segment za preveniranje novog infarkta su lekovi koji moraju da se uzimaju stalno", naglašava Beleslin.

Svetski dan srca obeležava se pod sloganom "Znanje je moć – čuvaj svoje srce" u Mikser hausu od 13 časova.

Zainteresovani sugrađani imaće priliku da na više punktova od kardiologa, endokrinologa, neurologa saznaju nešto više o značaju prevencije.