Zbog čega su u sporu srpska i rumunska pravoslavna crkva?

U malom svilajnačkom selu Bobovu pre pet godina preko noći privatna kuća postala je rumunska crkva. Ovu improvizovanu bogomolju posećuje stotinak Vlaha.

Meštani Bobova kažu da su sveštenici realni i dobro rade posao. Navode da nemaju ništo protiv toga, ali su protiv agresivnog nastupa da se stanovništvo izjašnjava kao rumunsko.

Pritisaka je bilo i da se rumunski prihvati kao maternji jezik, potvrđuju u Nacionalnom savetu Vlaha. Građenje crkava vide kao suptilniji način rumunizovanja ove nacionalne manjine.

"Postoji jedan primamljiviji oblik vrbovanja naših pripadnika, a to je vršenje raznih obreda, krštenje ili opelo sa minimalnim naknadama ili bez naknada", kaže predsednik Nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević.

Prema poslednjem popisu u Srbiji živi nešto više od 35 hiljada Vlaha uglavnom u Istočnoj Srbiji i imaju status nacionalne manjine. S druge strane Dunava, u Rumuniji, Vlasi nemaju pravo na samopredeljenje i smatraju se delom rumunskog naroda.

Isti status Rumuni žele za Vlahe u Srbiji, smatraju upućeni.

"Rumunski jezik je deo politike koncepta nacije i pretvaranja etničkih grupa u Rumune", kaže Dušan Janjić iz foruma za etničke odnose

Rumuni koriste svaku priliku da uslovljavaju Srbiju kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji, kažu nadležni.

"Ne može se dijalog o nekim pitanjima voditi kroz bilo kakvu politiku uslovljavanja, a sigurno ne na štetu Srbije", kaže direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.

Ipak, rumunski ambasador u Srbiji tvrdi da Srbi i Rumuni imaju čvrste bilateralne odnose i ne vidi razlog za spor crkava.

"Čvrsto verujemo da svi građani Srbije treba da imaju pravo u ispovedanju religije, jer je to garanatovano Ustavom i međunarodnim pravom", kaže ambasador Rumunije u Srbiji Daniel Banu.

Portparol Srpske pravoslavne crkve episkop bački Irinej ističe da je SPC, kao i svaka druga crkva na svetu, organizovana na teritorijalnom načelu a ne na nacionalnom.

"Kada bi bila na nacionalnom, onda bi već ovde u Novom Sadu ili u Beogradu, mogli da imamo 30-50 pravoslavnih crkava, raznih ljudi, raznih nacionalnosti pri istoj crkvi", kaže episkop bački Irinej .

Posle nekoliko neuspešnih pregovora, iz SPC najavljuju prekid odnosa sa rumunskom crkvom. Stručnjaci smatraju da ovo pitanje treba da se reši na državnom nivou, inače će Vlasi ostati prepušteni rumunskom uticaju. A da uticaj nije nimalo slab, potvrđuju u Nacionalnom savetu.

Kažu da je stipendiranje učenika i studenata iz Istočne Srbije, pod uslovom da private rumunsko državljanstvo, postalo već masovna pojava.