Nedostaci u primeni Zakona o restituciji

Biljana Ćosić i Dušan Stanojević dvoje su od sedmoro naslednika bračnog para koji je pred Agencijom za restituciju potraživao Hotel Prag, četiri stana u Višegradskoj ulici, kuću u centru Beograda, 20 hektara zemlje u Veterniku. Kostići nisu imali dece, pa su želeli da ih naslede komšije, rođaci i jedna socijalna ustanova.

Dušan objašnjava da su vlasnici umrli prošle godine u toku postupka za povraćaj i nisu uspeli za života da vrate imovinu. "Nas kao naslednike Agencija osporava", rekao je Dušan.

"Pošto ni oni nisu dočekali vraćanje – verovatno nećemo ni mi", kaže Biljana.

Naslednici su se nadali izmeni zakona, međutim, ni one im ne idu na ruku. Kostiće će, po važećem zakonu, umesto onih koje su želeli, naslediti država. Izmene zakona o restituciji čekaju u Vladi.

"Izmene zakona nisu suštinske u smislu davanja novog prava ali omogućavaju efikasnije ostvarenje postojećeg prava datim postojećim zakonom. Brži postupak će smanjiti mogućnost žalbi i tužbi i smanjiće frustraciju građana da teško dolaze do ostvarivanja svojih prava", rekao je direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Primena zakona o vraćanju oduzete imovine, pokazuje i brojne nedostatke – već duže vreme upozoravaju i u Mreži za restituciju.

"Zakon mora da se izmeni kako bi se uklonile one prepreke koje su definitivno identifikovane a one dolaze ne iz samih problema u zakonu već dolaze zbog zloupotreba lošeg zakona od strane onih koji su zaduženi da ih primenjuju", ističe Mile Antić iz Mreže.

Iskustva zemalja u okruženju pokazala su da je  Zakon o restituciji bilo neophodno menjati više puta tokom primene.