"Tanjug" prestaje da javlja

Tanjug je nastao u Jajcu, po ideji Moše Pijade, kako bi narod i svet saznali o antifašističkoj borbi na tlu Jugoslavije. Sedamdeset drugi rođendan dočekuje sa odlukom o gašenju.

"Procenjujem da bi sutra možda mogao da bude poslednji radni dan, ali pošto smo mi vrhunski profesionalci, imamo problem sa tim da prestanemo da radimo. Mi ćemo verovatno u komunikaciji sa direktorkom videti kako ćemo i na koji još način neko vreme raditi – ili nećemo", kaže predsednik Sindikata novinara Srbije u Tanjugu Mirko Dragišić.

Oktobarsku platu su primili. Za provedene godine rada čekaju ih otpremnine.

Direktorka Tanjuga Branka Đukić kaže da su status i transformacija Tanjuga bili tema stalne komunikacije nje kao direktora i resornih ministarstava, kao predstavnika osnivača i vlasnika agencije.

Prema njenm rečima, takav ishod se mogao predvideti od usvajanja Zakona o informisanju, kojim je, kaže, u startu izbor sužen na prodaju agencije ili gašenje.

"Novinske agencije su skup biznis. Sve nacionalne agencije u Evropi, i privatne i javne, posluju u maloj ili velikoj meri uz finansijsku podršku države. Nesumnjiv profesionalni brend Tanjuga, u Srbiji i izvan nje, tržište koje je osvojio, kao i servisi vesti od javnog, ali ne i komercijalnog interesa, nisu bili dovoljno jak motiv za investitore", ističe Đukićeva.

U takvoj situaciji, dodaje direktorka Tanjuga, vlasnik agencije je postupio u skladu sa Zakonom o informisanju koji je, podseća, naišao na opšti konsenzus i odobravanje.

Nino Brajović iz UNS-a kaže da se moglo pokušati sa prenosom kapitala na zaposlene. "Na taj način bi Tanjug preživeo. Da li bi i na dugu stazu preživeo, to je već drugo pitanje", ističe Brajović.

Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, ukazuje da 146. član kaže da Zakon o Tanjugu prestaje da važi ili momentom zaključenja kupoprodajnog ugovora ili 31. oktobra.

Odgovarajući na pitanje da li su zaposleni mogli da dobiju akcije, Đukićeva navodi da to nije pitanje za Tanjug jer odluka da se objavi oglas o podeli besplatnih akcija nije u nadležnosti agencije.

"Za one kojima je poznata praksa u Evropi i svetu, to je samo teoretsko pitanje. Nijedna nacionalna novinska agencija u Evropi i svetu nije u vlasništvu zaposlenih kao akcionara. Austrijska i danska agencija jesu akcionarska društva, ali su akcionari medijske kompanije, a ne zaposleni", ističe Đukićeva.

Prema njenim rečima, za to svakako postoji dobar razlog, inače bi, kaže, bar negde u svetu postojala bar jedna agencija takvih kapaciteta, a koju bi posedovali zaposleni. 

Đukićeva ističe da Tanjug nije ostavio dugove, a zaposlenima su zarade, kao i sve ostale prinadležnosti, sve vreme redovno isplaćivane, uključujući i tekuće, za oktobar.

Direktorka Tanjuga dodaje da, kada je reč o otpremninama, nema nikakve sumnje u to da će i one svima biti isplaćene.

"Nadam se da će za vrsne profesionalce, a mnogo je mladih, obrazovanih ljudi u Tanjugu koji su zaista izvrsni agencijski novinari, biti mesta u nekom ozbiljnom, a stabilnom spskom mediju, kakvih, na žalost, nema mnogo", napominje Đukićeva.

Rok za privatizaciju 73 medija u Srbiji istekao je 1. novembra. Nove vlasnike dobilo je njih 36.