Kako se zbrinjava medicinski otpad u Srbiji

Pre šest godina, u požarevačku bolnicu stigla je oprema za obradu medicinskog otpada. U godini za nama zbrinuli su oko 53.000 kilograma otpada. Opremu redovno servisiraju, kadar imaju, ali ne i adekvatan prostor.

Pomoćnik direktora Opšte bolnice u Požarevcu Dragana Zdravković kaže da nemaju dovoljno finansijskih sredstava da taj prostor bude adekvatno po svim akreditacionim zahtevima dobar.

U Institutu za majku i dete, godišnje zbrinu 21 tonu otpada. Od donacije do danas prošlo je sedam godina i tačno se zna gde završavaju igle, špricevi, zavoji, gaze.

"Ranije je taj otpad išao sa komunalnim i ugrožavao životnu sredinu. Sada se razdvaja od komunalnog, povrdgava sterilizaciji i kao sterilan ne ugrožava životnu sredinu", kaže Anđelka Raičević sa Instituta za majku i dete.

Oprema za zbrinjavanje otpada – autoklavi, drobilice i specijalizovana vozila – stigla je u 82 zdravstvene ustanove i 12 veterinarskih instituta.

Profesor dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, kaže da je najveći problem što sve veći broj zdravstvenih ustanova prijavljuje kvarove tih autoklava i drobilica, kao i kvarove na vozilima koja služe za transport medicinskog otpada.

"To su dodatna velika finansijska sredstva, koja Ministarstvo zdravlja pokušava što adekvatnije da pokrije", kaže Vekić.

Medicinski otpad je sav otpad koji je nastao u bolnici, poput infektivnog, farmaceutskog, hemijskog, patoanatomskog odnosno tkiva, organa, delova tela.

Radmila Šerović iz Odeljenja za upravljanje otpadom pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine kaže da u Srbiji nema dovoljno postrojenja za kremaciju, posebno ne za patoanatomski otpad. Cilj države je da planiramo uz pomoć IPA fondova sredstava za pet takvih postrojenja", kaže Šerović.

Sve ovo je samo prelazno rešenje, dok se u Srbiji ne izgrade spalionice. A do tada samo za izvoz jednog kilograma farmaceutskog otpada odnosno lekova, zdravstvene ustanove u Srbiji moraće da izdvajaju u proseku do dva evra.