Optužnica protiv Stojanovića, politički ili pravni potez?

Ako je suditi po prvim reakcijama vlasti, Srbija neće izručiti predsednika parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti kosovskom pravosuđu. Premijer poručuje da će sve biti ispitano, ali na našem terenu.

"Naši nadležni organi će to da ispitaju. Verujem da gospodin Stojanović ništa nije počinio, ali to je zadatak sada za naše organe i mi ćemo videti šta ćemo dalje sa tim", kaže premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Mnogi smatraju da se raspisivanjem poternice za Stojanovićem, od Srbije traži da izvrši samoubistvo.

"Ona treba da isporuči šefa Odbora za bezbednost iz većinske stranke na vlasti nepriznatom delu sopstvene teritorije, u čijem je osvajanju učestvovala teroristička organizacija. To je do te mere cela konstrukcija bolesna, da ja mislim da ne bi uradila ni jedna jedina zemlja", ističe advokat Božidar Prelević .

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine i UNMIK imaju sporazum, ali samo o saslušavanju, a ne i o izručenjima. Da li će saslušanje biti dovoljno, ili će na Srbiju biti vršen pritisak da izruči Stojanovića, malo ko se usuđuje da prognozira.

Iako ne priznaje kosovske sudove, otežavajuća okolnost za Beograd mogla bi da bude to što je poternica Interpola raspisana preko Unmika, a na zahtev Euleksa. Prisustvo obe misije na Kosovu Srbija je odavno formalno prihvatila i zato analitičari predlažu kakvu-takvu saradnju.

"Najbolji način da se pomogne i državi i tim ljudima je da Srbija ne vrši dalje opstrukcije, da se ne ponaša da to ne postoji, da se sa svojim dokumentima, sa svojim istražnim organima priključi istrazi i da se vidi šta može da procesuira sama što bi bilo mnogo bolje iz ugla države", kaže analitičar Dušan Janjić.

Optužnica protiv Stojanovića i ostalih rezultat je istrage vođene o zločinima počinjenim 1999. godine. To što je objavljena tek sad, za pravnike, više je politički nego pravni potez.

"Ako je Momir Stojanović kriv, onda se postavlja pitanje zašto nisu tu optužnicu dostavili ovde, beogradskom tužilaštvu za ratne zločine. Nisam primetio da su oni bili subjektivni, čak mislim da su se jako trudili da ostave utisak i tužilaštvo i sud veoma objektivnih organa i zbog toga su pohvaljeni", smatra Janjić.

Euleksov mandat ističe 2016. godine, pa je realno očekivati da sve predmete preuzme lokalno pravosuđe na Kosovu, ovaj put bez međunarodnog osoblja. Da li će takvo pravosuđe biti objektivnije od onog koje vodi Euleks, veliko je pitanje, ne samo zbog toga što za 16 godina na Kosovu nije osuđen ni jedan počinilac zločina nad Srbima.