Rehabilitacija Draže Mihailovića formalno krenula ispočetka

Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Dragoljub Draža Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, prenosi Tanjug.

Prethodni predsednik veća Aleksandar Ivanović izabran je za sudiju Višeg suda, pa više nije u njegovoj nadležnosti da vodi ovaj postupak.

Ovaj višegodišnji proces bio je u završnoj fazi, a predlagači rehabilitacije danas su se pripremili za izlaganje završnih reči, ali je zbog pravne procedure postupak krenuo ispočetka.

Najveća sudnica Palate pravde na početku rasprave bila je ispunjena do poslednjeg mesta sa više stotina prisutnih, ali je nakon pola sata i odluke da proces krene iznova ubrzo ostala poluprazna.

Sudsko veće Aleksandra Trešnjeva odlučilo je da ne saslušava neposredno ponovo sve svedoke već da se upozna sa sadržinom njihovih iskaza, kao i da ponovo "formalno" izvede sve pisane dokaze.

Sudija je najavio da bi ovaj proces mogao da traje još dva do tri ročišta i da se okonča završnim rečima predlagača rehabilitacije.

Po zaključenju rasprave, sud će pisanim putem doneti svoju odluku u roku od 30 dana.

Pred početak rasprave ispred beogradske Palate pravde, gde je u podne nastavljen postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihajlovića, okupio se veliki broj njegovih pristalica, koji su nosili transparente, pevali četničke pesme i skandirali.

Nasuprot njima bila je okupljena nekolicina protivnika nekadašnjeg generala Jugoslovenske vojske u otadžbini, koji su pak skandirali protiv.

Skup je obezbeđivao veliki broj pripadnika policije raspoređenih u kordonima, kako ne bi došlo do sukoba.

U publici velike sudnice broj jedan Višeg suda u Beogradu bio je lider radikala Vojislav Šešelj, članovi te stranke, među kojima su bili i Vjerica Radeta i Goran Krasić, princeza Jelisaveta Karađorđević, kao i druge javne ličnosti.

Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.

On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, streljan je u Beogradu. Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.

Mihailović nema grobno mesto.

U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu prošle godine je kao datum smrti Mihailovića utvrđen 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.