Glad i žeđ čovekova kazna iz prirode

Svet bi mogao da plati katastrofalnu cenu, ako se nešto hitno ne preduzme u sprečavanju ubrzanih klimatskih promena. Upozorenje stiže iz Jokohame u Japanu, gde su svetski stručnjaci za klimu predstavili najnoviji izveštaj o posledicama klimatskih promena.

Čovečanstvo će ubuduće biti suočeno s opasnostima od poplava, suša, vrućina i šumskih požara, jer se klimatske promene pogoršavaju, tvrde naučnici. Nikada nisu bili sigurniji nego sada da je upravo čovek glavni krivac za globalno zagrevanje.

U narednim decenijama biće nam sve toplije, sve suvlje i bićemo sve gladniji - najnoviji je zaključak Ujedinjenih nacija, predstavljen na panelu o klimatskim promenama u Jokohami. Posledice su već vidljive i biće još gore i bespovratne ako se brzo ne reaguje, tvrdi se u do sada najsveobuhvatnijem izveštaju na tu temu, koji je sačinilo više od 300 naučnika iz 70 zemalja.

"Razmatrali smo posledice klimatskih promena, njihov uticaj na prirodu, ljude, kontinente i okeane. Čak i bogate zemlje neće biti imune, preti im i osiromašenje. Niko na našoj planeti neće biti zaštićen od klimatskih promena", rekao je Radžendra Paćauri, predsedavajući Panela o klimatskim promenama.

Stručnjaci iz Velike Britanije upozoravaju vlasti na Ostrvu da se pripreme za najgore moguće scenarije u budućnosti jer će se, kažu, zbog pogoršanja vremenskih uslova pojaviti nova vrsta klimatskih izbeglica.

Globalno zagrevanje preti zdravlju ljudi, njihovim domovima i proizvodnji hrane. Svet čekaju borba za vodu i energiju i ekstremni vremenski uslovi, upozoravaju naučnici.

"U narednih 50 godina stanovništvo Azije će se udvostručiti. Takođe, preti opasnost od rasta nivoa mora i od supertajfuna. Istraživanja pokazuju da bi to moglo da ugrozi stotine miliona ljudi", rekao je Nobuo Mimura, stručnjak za klimu.

"Živimo u svetu u kojem su klimatske promene već rasprostranjene i osećaju se od ekvatora do polova, od obala do planina. Potreban nam je efikasan sistem zaštite i drugačiji pristup u sprečavanju ubrzanih klimatskih promena", kaže Kris Fild sa naučnog instituta "Karnegi".

Izveštaj Međunarodnog panela stručnjaka za klimu, koji je 2007. dobio i Nobelovu nagradu za mir, služi kao osnova za teške pregovore o finansiranju mera za smanjenje ugljen-dioksida u vazduhu.

Predviđa se da bi do kraja ovog veka temperature mogle da porastu za 4,8 stepeni Celzijusa, ako vlade država širom sveta ne preduzmu energične mere za smanjenje emisije štetnih gasova.