Deminiranje Srbije

Bomba iz Drugog svetskog rata koja je juče pronađena u Budimskoj ulici u centru Beograda, a u sredu će biti uništena, samo je jedna od bombi koje su nakon ratova ostale širom Srbije. Tačan broj lokacija na kojima bi se bombe mogle naći nije poznat.

U srećnim zemljama oni koji kopaju nađu zlato, u Srbiji nađu bombu - tako istoriju Srbije, ukratko, opisuju demineri. Podaci Centra za razminiranje kažu da su ostaci ratova, oni poznati, čak 44 lokacije sa 64 avio-bombe, i još oko 90 sumnjivih lokacija. 

"Po celoj Srbiji, Beograd, okolina Vranja, Novi Sad, u rekama Dunavu i Savi, ima 12 lokacija na kojima je Centar izvršio izviđanje", kaže Branislav Jovanović iz Centra.

Za vađenje jedne avio-bombe potrebno je 250.000 evra. Na teritoriji Srbije kasetnih bombi ima na šest miliona kvadratnih metara, uglavnom na jugu zemlje. Za čišćenje se često traže donacije, jer novca nema dovoljno.

Demineri su se prošle godine baš naradili - izvadili su više od 12 hiljada bombi, a u toku ove izvađeno je 2.700.

"Imamo takav obim posla da nekada moramo da biramo prioritete i da radimo ono što je najhitnije i najopasnije, a ne možemo se posvetiti onome što znamo da postoji. Znamo za lokacije iz 1999. za koje se sumnja, ili je pak utvrđeno da imaju bombu, ali to je posao koji zahteva veće angažovanje", rekao je Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu MUP-a.

Ne može se sa sigurnošću utvrditi gde je završio svaki od projektila, ako se uzme u obzir nekoliko bombardovanja tokom 20. veka. 

Vojni analitičar Aleksadar Radić smatra da su male šanse da će se saznati lokacije svih tačaka i u Beogradu i širom Srbije gde i dalje postoji eksploziv duboko ykopan ispod zemlje, koliko god se na tome radilo.

"Nasleđe velikih ratova su hiljade projektila, od ručnih do velikih bombi, i ne treba imati iluziju da će se saznati gde se svi oni nalazi... Na kraju, i u razvijenim zemljama se tu i tamo pronađe bomba", rekao je Radić.

Bratislav Rančić ističe da je problem pronaći sva ubojna sredstva, jer su ona često bila u posedu građana, koji su samo gledali da ih se na bilo koji način reše.

"Ljudi su bili u ratu, došli u posed bombi, čuvali ih kod sebe i odbacili ih. Ostavljaju ih u jarugama, potocima, rekama, na mestima gde ih niko neće videti kad to urade, a ta sredstva su opasnost", kaže Rančić.

Zakon propisuje da oni koji bi, na primer, da zidaju zgradu, moraju da provere teren na kojem grade. Međutim, ukoliko to ne urade, sankcije nema.

Odgovorni izvođači radova to ne prepuštaju slučaju. Tako je kompanija "Južni tok" angažovala stručnjake i uz pomoć MUP-a i Centra za razminiranje proverava trasu kojom bi gasovod trebalo da prođe.