Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar, obeležen je uz polaganje venaca na spomenike i mesta stradanja iz Prvog svetskog rata.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je lovorov venac na Grob neznanog junaka na Avali.

Na vencu, položenom uz intoniranje himne "Bože pravde", napisano je: "Junacima velikog rata ponosni potomci - predsednik Republike Tomislav Nikolić." Nakon polaganja, Nikolić se upisao u knjigu utisaka.

"Mnogi duguju Srbiji, Srbija duguje vama, bez vas ovo bi bila tuđa zemlja, govorio bi se tuđi jezik, pevale bi se tuđe pesme. U ime zahvalne Srbije koja poštuje i pamti", napisao je predsednik Nikolić.

Sa predsednikom su u delegaciji bili ministar odbrane Nebojša Rodić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Premijer Dačić je položio venac kraj Spomenika braniocima Beograda uz pune vojne i državne počasti.

Dačić je rekao da se Srbija u oba svetska rata opredelila za ispravnu stranu i da veruje da joj je potrebno da u miru odlučno ojača svoje prirodno mesto, mesto koje ima u porodici ravnopravnih i ujedinjenih evropskih naroda.

Premijer je istakao da je Srbija u ratu izgubila trećinu stanovništva i pretrpela nenadoknadiva materijalna razranja i da se od tih posledica nije u potpunosti oporavila ni do današnjeg dana.

Rekao je da se istorija sve ove godine nadograđivala i obogaćivala novim saznanjima, ali i stereotipima koji su u prvi plan stavljali brojne pobede na bojnom polju i slavne herojske komandante, ali i zapostavila ogromne gubitke i razaranja.

Dačić je naglasio da je hrabrost boriti se za slobodu, da je to čast i vrlina, ali da je prema svim merilima Srbija previše dala u Prvom svetskom ratu. Poručio je da je obaveza svih nas da istrajemo na dostojanstvenom sećanju na Prvi svetski rat.

Premijer je istakao da je svaki pokušaj označavanja Srbije kao krivca za Prvi svetski rat pokušaj iskrivljavanja i revizije istorije. 

Dačić je novinarima nakon ceremonije rekao da su još od vremena posle završetka rata postojali oni koji su krivicu za njegovo izbijanje hteli da prebace na Srbiju i pominjući Sarajevski atentat.

"Sarajevski atentat je bio posledica ekspanzionističke politike Austrougarske i Nemačke prema BiH, a prethodila je aneksija BiH od Austrougarske", podsetio je Dačić.

Na Spomen-kostrunicu palim vojnicima u Prvom svetskom ratu na Novom groblju vence su položile delegacije Vojske Srbije, zemalja saveznica u Prvom svetskom ratu, ali i protivnica Nemačke i Austrije, kao i delegacije Grada Beograda i boračkih udruženja.

Komemorativnom ceremonijom na Francuskom vojnom groblju u Beogradu odata je počast za 375 francuskih vojnika koji su tu sahranjeni, kao i svima onima koji su pali na Solunskom frontu.

Pored francuskog ambasadora Fransoa Gzavijea Denioa, vence su položili i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Đorđević, predstavnici gradske skupštine, ambasadori više zemalja, među kojima predstavnici SAD, Nemačke i Austrije.

Denio je rekao da su Srbija i Francuska u Prvom svetskom ratu uspostavile bratstvo po oružju i izuzetno uzajamno poverenje. Ukazujući na bliskost Francuske i Srbije u to vreme, Denio je istakao da vojna saradnja dveju zemalja ne pripada samo prošlosti, već i sadašnjosti.

Ambasador Denio je uručio orden Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza pukovniku Vojislavu Krstoviću, nekadašnjem vojnom izaslaniku u Parizu.

Predstavnici Vlade Srbije, ambasada u Beogradu, SUBNOR-a i drugih udruženja položili su vence na Groblju Komonvelta.

Otpravnik poslova britanske ambasade Dejvid Mekferlejn podsetio je na komemorativnoj ceremoniji, da su se "pre 100 godina tamni oblaci nadvili nad velikim silama i doveli ne do jednog, već do dva svetska rata u istom veku".

Inače, centralna državna ceremonija kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda predstavlja čin odavanja počasti svim pripadnicima oružanih snaga i civilima nevino postradalim tokom Prvog svetskog rata.

Svrstava se u red najznačajnijih ceremonija koje su u isto vreme, u 11 sati, održane u svim glavnim gradovima država-pobednica u Prvom svetskom ratu.

Širom Srbije, predstavnici državne vlasti, udruženja građana i pojednici okupili su se u 11 sati kraj vojnih memorijala i mesta stradanja iz razdoblja Prvog svetskog rata i polaganjem lovorovih venaca odali počast nevinim civilnim žrtvama i braniocima domovine.

U Kasarni "Car Lazar" u Kruševcu položeni su venci na Spomenik streljanim rodoljubima 1916-1918. godine. Vence su položili pukovnik Siniša Kresović, komandant Garnizona Kruševac, i pripadnici te jedinice.

Venci su položeni i na Vojničkom groblju u Nišu. Na spomen-obeležja srpskim i engleskim vojnicima vence su položile delegacije Grada i Nišavskog upravnog odbora, Vojske Srbije, Policijske uprave u Nišu, potomci poginulih, kao i delegacije udruženja koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova.

Povodom Dana primirja i ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Bingulac položio je venac na spomen-ploču pripadnicima srpske vojske - oslobodiocima Budve, na ulazu u Stari grad. Bingulac je, nakon polaganja venca, rekao da Crna Gora i Srbija imaju izvanredne odnose.

Međunarodni dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u svetu državnim manifestacijama koje se održavaju u znak sećanja na 1918. godinu, kad je u 11. novembra u 11 sati na snagu stupilo primirje.

U čast Dana primirja u Prvom svetskom ratu u nedelju, 10. novembra, u 16 sati sa Savske terase Beogradske tvrđave, uz najviše vojne počasti i intoniranje himne, izvršena je počasna artiljerijska paljba sa 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, Dan primirja u Prvom svetskom ratu je neradan dan.