Marković: Dražino svedočenje izmenjeno

Istoričar Slobodan Marković rekao je da je završni govor generala Dragoljuba Draže Mihailovića na suđenju 1946. godine skraćen u stenografskim beleškama za trećinu, dok je zabeležnim rečenicama mahom menjan smisao u celini ili delimično.

Svedočeći na ročištu u postupku za rehabilitaciju Mihailovića u Višem sudu u Beogradu, Marković je uporedio transkripte audio-snimka dela Mihailovićeve završne reči od 10. jula 1946. godine i stenografskih beleški, nakon što je sudsko veće preslušalo snimak koji traje 13 minuta i 15 sekundi.

"Upoređivanjem stenobeleški iz vojnih arhiva i transkripta audio-govora vidi se da su stenobeleške skraćene za 27 odsto, a veoma često je menjan smisao rečenica", naveo je Marković, ocenivši da su stenografske beleške "grubi ideološki falsifikat".

"Nikad nisam ni sa jednim neprijateljem zaključio bilo kakav sporazum. Nisam nikada sarađivao sa Italijanima, a kada bi neko došao da mi nešto slično predloži izbacio bih ga napolje", rekao je Mihailović u svojoj završnoj reči.

Mihailović je tada objasnio kako je rukovodio državnim novcem i dao novac za "dizanje celog Balkana i Rumunije i Mađarske, a ne samo naše zemlje...".

"Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u ovakav vrtlog događaja. Molim sud da moje izlaganje uzme u pravim rečima", završio je Mihailović, a čulo se na snimku koji je danas preslušan.

Memoari tužioca

Istoričar Marković, koji je i član državne Komisije za utvrđivanje okolnosti Mihailovićeve smrti, predočio je sudu citate memoara Mihailovićevog tužioca Josipa Hrnečevića, u kojima je ispričao kako je na preradu optužnice protiv generala išao kod člana Politbiroa Milovana Đilasa.

Marković je sudu dostavio prepisku između SAD i FNRJ povodom zahteva da Mihailoviću na suđenju svedoče američki piloti koji su tokom rata bili u Srbiji.

Iz maršalata EFNRJ pilotima je priprećeno da bi i oni mogli da budu optuženi za saučešće u borbi protiv partizana, dok je iz Ministarstva spoljnih poslova poručeno da su "Mihailovićevi zločini, prema narodima Jugoslavije, toliko strašni da bi se moglo ili smelo voditi diskusija da li je kriv ili nije".

Amerika je u svojoj noti konstatovala da je Mihailović osuđen pre suđenja, jer u njegovom slučaju "nema sudskog iznalaženja krivice".

Na nastavak suđenja, 22. juna, biće pozvani da svedoče istoričari Kosta Nikolić, Bojan Dimitrijević i Veselin Đuretić.

Ispred zgrade Suda okupilo se četrdesetak njegovih sledbenika, dok su sa druge strane ulice bili aktivisti organizacije "Žene u crnom", koji se protive rehabilitaciji ratnog zločinca.

Među Mihailovićevim sledbenicima bili su, osim predstavnika Ravnogorskog pokreta, koji tvrde da im je bilo onemogućeno da prisustvuju nastavku procesa, članovi organizacije "Obraz", na čelu sa svojim vođom Mladenom Obradovićem. Oni su pevali četnike pesme, klicali Mihailoviću i haškim optuženicima Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću i Vojislavu Šešelju.

Aktivisti "Žena u crnom" protestovali su transparentima na kojima su bile ispisane poruke protiv rehabilitacije Mihailovića.

Ispred zgrade Suda u Timočkoj ulici bile su prisutne pojačane policijske snage, koje su bile raspoređene između pobornika i protivnika Mihailovićeve rehabilitacije.

Draža Mihailović je streljan 17. jula 1946. godine, pošto ga je Vojni sud osudio za izdaju i ratne zločine.

Zahtev za rehabilitaciju podneli su 2006. godine generalov unuk Vojislav Mihailović, profesori Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje jugoslovenske vojske u otadžbini. 

Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu oduzeta sva građanska prava.