Dve decenije od raspada SFRJ

Slovenački parlament je 25. juna 1991. usvojio akt "Temeljna povelja o samostalnosti i nezavisnosti Slovenije", pozivajući se na rezultate plebiscita. Tog dana uveče je na Trgu republike u Ljubljani održana svečanost proglašenja samostalnosti.

Istog dana, pre dve decenije, Hrvatski sabor je, nakon ustavne odluke o suverenosti i samostalnosti, pokrenuo postupak za međunarodno priznavanje nove države.

Prema Brionskoj deklaraciji, koja je potpisana 7. jula, a koju su usvojili i predstavnici Evropske zajednice, u sklopu razrešavanja krize i ratnih sukoba u tadašnjoj SFRJ, odluka o suverenosti i samostalnosti je odložena na tri meseca.

I dok je plebiscit o samostalnosti i nezavisnosti Slovenije održan krajem 1990. godine i na njemu se 88,5 odsto građana izjasnilo za nezavisnost, referendum u Hrvatskoj održan je 19. maja 1991. godine i na njemu je 94,17 odsto bilo za odlazak iz zajedničke države.

U noći posle usvajanja odluke o državnoj samostalnosti i suverenosti Slovenije, jedinice JNA krenule su ka graničnim prelazima SFRJ u Sloveniji, a Slovenci su ih dočekali barikadama.

Borbe su trajale deset dana, a završene su uz asistenciju Evropske zajednice (EZ), na Brionima, gde je doneta Zajednička deklaracija o mirnom rešavanju jugoslovenske krize, poznatije kao Brionska deklaracija.

Njome su dogovoreni prekid vatre u Sloveniji, povlačenje JNA iz te republike i nastavak pregovora o budućnosti SFRJ. Predsedništvo SFRJ glasovima predstavnika Beograda i Ljubljane odlučilo je da se JNA povuče iz Slovenije, što je i učinjeno početkom jula.

Prva zemlja koja je priznala Sloveniju bila je Nemačka, 23. decembra 1991. a uskoro su to učinile i ostale članice tadašnje EZ (današnja EU). Slovenija je u Ujedinjene nacije primljena 22. maja 1992. godine.

Hrvati su, nakon isteka Brionskog moratorijuma 8. oktobra 1991. doneli Odluku o raskidu državno-pravnih veza sa Jugoslavijom. Izdvajanje Hrvatske izazvalo je krvavi rat koji se kasnije proširio i na Bosnu i Hercegovinu, a poginuli, raseljeni i unesrećeni brojali su se na svim stranama u tom sukobu.

Istovremeno odvijalo se međunarodno priznavanje Hrvatske, tako da su je 15. januara 1992. godine priznale sve tadašnje članice EZ, njih 12.

Ekonomsko napredovanje ili nazadovanje

Dve decenije posle početka raspada Jugoslavije bivšim članicama nekadašnje države slabe su šanse za bolji život, slažu se ekonomisti.

Izuzetak je donekle Slovenija, mada čak i tamo, kako tvrdi ekonomista Rado Pezdir "iako smo u EU, imamo tajkune, neefikasno sudstvo, a zdravstveni i penzioni fond se raspadaju".

Hrvatska danas ima bruto domaći proizvod oko 46 milijardi evra ili oko 10.000 evra po stanovniku, ali i spoljni dug od oko 45 milijardi evra.

Slovenija je 2008. godine po glavi stanovnika ostvarivala oko 28.000 dolara, odnosno 93 odsto proseka EU. Slovenija je prva nova članica EU koja je prihvatila evropsku valutu evro, 2007. godine.

Kad je reč o Srbiji, ekonomista Miroslav Zdravković kaže za Tanjug da su sve zemlje istočne Evrope, izuzev BiH i Srbije, nadmašile vrednost bruto domaćeg proizvoda iz 1989. godine.

I dok je Slovenija povećala BDP za oko 60 odsto od 1990. godine, Hrvatska je povećala za 13 do 14 odsto, Makedonija oko 20, Srbija i BiH imaju za oko 25 odsto manji BDP nego 1990. godine, a preko 30 odsto manji u odnosu na 1989. godinu.

Kad je reč o prosečnoj plati u Srbiji, ona je dostigla nominalnu vrednost u evrima iz 1990. godine, ali je realna vrednost bitno niža. U odnosu na 1989. godinu smanjen je i broj zaposlenih.

"U 1989. godini u firmama je radilo 2.246.131 lica, a u 2010. godini 1.347.680 lica, tačno za 40 odsto manje. U industriji je tada radilo 920.710 lica, a u 2010. godini 374.683, manje za 60 odsto", napominje Zdravković.

Najdrastičniji je rast broja penzionera, od 904.579 u 1990. godini do 1.629.973 lica u aprilu ove godine, i to bez vojnih penzionera.