EU predložila plan za smanjenje priliva migranata sa Zapadnog Balkana

Plan u pet tačaka uključuje pojačane granične kontrole na svim granicama u regionu, uz saradnju lokalnih vlasti i evropske agencije Fronteks.

Među najavljenim merama su jačanje kapaciteta za prijem i registraciju azilanta, podrška borbi protiv krujumčarenja migranata, za šta će EU izdvojiti 30 miliona evra, poštovanje dogovora o readmisiji i usklađivanje Zapadnog Balkana sa viznom politikom EU.

"Moramo da pojačamo upravljanje granicama duž cele migrantske rute na Zapadnom Balkanu. To znači da je na svakoj pojedinačnoj granici, bilo da je reč o granici EU ili granici između dve zemlje regiona, potrebno snažno prisustvo EU na terenu", izjavio je potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je da je borba protiv krijumčarenja migranta posebno važna na granici Srbije i Mađarske.

"Sutra će misija EU koju prevodi kordinator Šengena, zajedno sa predstavnicima nekih zemalja članica putovati u Srbiju kako bi razgovarali o načinima da se bolje zaštiti srpsko-mađarska granica, uz učešće pripadnika agencije Fronteks", najavila je Johanson.

Evropska komesarka je naglasila da je Srbija već delimično usaglasila viznu politiku sa EU, uvođenjem viza za Tunis i Burundi, kao i da su "srpske vlasti obećale da će to učiniti u slučaju Indije i drugih zemalja".

Johanson je rekla da najveći broj nelegalnih migranata koji koristi bezvizni režim za ulazak EU dolazi preko Srbije, ali i da druge zemlje regiona imaju značajne "šupljine" u viznoj politici.

Prema podacima evropske granične agencije Fronteks, u prvih 10 meseci ove godine zabeleženo je 281.000 nelegalnih ulazaka u EU sa Zapadnog Balkana, oko 80 odsto više nego u prošloj godini.

Najviše migranata registrovano je u Austriji, a brojevi su značajno povećani u Nemačkoj i Belgiji.