Koliko daleko može da otplovi brod Dritana Abazovića

O aktuelnoj političkoj situaciji u Crnog Gori, gde je nakon usvajanja Predloga Temeljnog ugovora DPS uskratio podršku Vladi Dritana Abazovića, u emisiji "Oko" govorili su istoričar Bogdan Živković i docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić.

Govoreći o Abazovićevoj vladi kroz metaforu broda, Krstić je ukazao na to da je taj brod od samog konstituisanja u nemirnim vodama.

"Ako su vode uzburkane, ne može se očekivati da brod bude potpuno stabilan, naročito ako je brod mali kao što je brod Dritana Abazovića", rekao je Krstić, podsetivši da je reč o manjinskoj vladi koja se oslanjala na podršku DPS-a Mila Đukanovića i koja bi, ukoliko bi opstala, mogla da se osloni na Demokrate i Demokratski front.

Napominje da situacija u kojoj Temeljni ugovor dobija 13 a ne 14 glasova na sednici Vlade – deluje kao ishitren potez Dritana Abazovića.

"Imajući u vidu da je Abazović umešan političar očekivalo bi se da je on unapred dogovorio i da ne bi dozvolio ovakav scenario. Postoji i drugi scenario – da je namerno doveo do ove situacije", naveo je Krstić i dodao da ne vidi šta bi u tom drugom scenariju bio politički interes Abazovića.

Govoreći o kritikama nakon usvajanja Temeljnog ugovora, istoričar Bogdan Živković ističe da je svaka stranka i svaki političar koji se tim povodom oglašavao – svoje interese pravdao evropskim putem.

"Naravno, to je dozvoljeno u zemlji u kojoj je dozvoljeno da Evropska unija ima toliki uticaj, svako pravda svoje poteze pozivanjem na EU, a zapravo niko tu ne bi skrenuo taj brod sa putanje ka EU. Ovde se radi o drugim stvarima… Sa jedne strane, Abazović je rekao da je suština svega ovoga što se dešava - biznis od 500 miliona evra, i ja verujem da su ta priča o odustajanju evropskog puta i nedostatku kvalifikovane većine samo izgovori kojima Đukanović i klijentelistička i koruptivna mreža oko njega pokušavaju da održe svoje pozicije...", rekao je Živković.

Ističe da je neupitno da Abazovićev brod ide ka EU, a da stare garniture vlasti pokušavaju da, pozivanjem na EU, ali i podelom crnogorskog društva po pitanju Crkve – zaštite svoje pozicije moći.

Napomenuo je i da je u Crnoj Gori, kako kaže, nevladin sektor, iz kojeg dolaze i dve ministarke koje nisu glasale na sednici Vlade, kočnica pravog naprednog društva.

"Ostaju zarobljeni u nekim floskulama koje dolaze iz Brisela i imaju neke titoističke korene, gde se SPC automatski smatra regresivnom snagom, dok je rešenje crkvenog pitanja u Crnoj Gori progresivna vrednost, jačanje ljudskih prava i demokratije. Mora se doći do toga da mnogo više političara iz građanskog bloka, kao što to radi Dritan Abazović, smogne snage i izađe iz balkanske politike gde se SPC vidi kao nosilac regresivnih tendencija i da se to pitanje konačno reši", rekao je Živković.

Govoreći o političkim opcijama u Crnoj Gori, Krstić je naglasio da Abazović jeste građanski političar, ali da se u tom pravcu kreće i Bečić. Stoga, napominje da postoje tri građanske opcije – a to su URA, Evropa sada i Demokrate. Ostale partije svrstava u polje nacionalizma. 

Joković: Teško je izbeći manjinsku vladu

Potpredsednik Crnogorske Vlade i lider SNP-a Vladimir Joković poručio je da oni koji su pristali na ulazak u vladu koja je obećala da će potpisati Temeljni ugovor sa SPC sada uskraćuju podršku i dodao da će biti zanimljivo videti kako će se poslanici izjašnjavati.

"Tu će sve izaći na čistac jesu li za potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC", rekao je Joković.

Dodaje da nakon izjašnjavanja poslanika svako sa svakim može da razgovara, ali da će "teško doći do bilo kog rešenja" drugačijeg od trenutnog – manjinske vlade.

"Da završimo ove najurgentnije stvari po Crnu Goru i da posle toga idemo na parlamentarne izbore. Očekujem državničku mudrost svih da je preči put ka Evropi nego unutrašnji problemi", rekao je Joković.

Naglasio je da bi pad Vlade usporio put ka EU, te da, i da se pokrene takva inicijativa, nova vlada ne bi bila izabrana do novembra, a da bi EU u izveštaju ocenila da Crna Gora nema snagu da odblokira institucije.

"Verujem da je to veliki korak nazad i pitanje je dokle će EU imati strpljenja s nama koji ne možemo da se dogovorimo…", rekao je Joković i dodao da SNP ostaje privržena ovoj vladi.

Pozicija Demokrata - "za" ili "protiv" ugovora

Komentarišući poziciju Jokovića, sagovornici RTS-a njega vide kao simbolički važnu podršku Abazoviću. Za Demokrate kažu da su u sličnoj poziciji što je Demokratski front bio za vreme Krivokapića.

"Vlada ucenjuje stranke koje bi trebalo da je podrže, kao Krivokapić Demokratski front – ako oni budu glasali protiv njega da rade sa DPS-om. Isto sada Abazović i Joković mogu da kažu demokratama – uskraćivanje podrške je uskraćivanje podrške Temeljnom ugovoru", rekao je Živković.

Ukazuje na to da bi glasanje Demokrata za slom vlade ugrozilo Temeljni ugovor i donelo vreme nestabilnosti, te očekuje da će u ovoj krizi Demokrate brinuti o interesima crkve.

Napominje ipak da zbog loših odnosa Demokrata i URA dogovor ove dve partije teško da može biti dugoročan. Ukazuje da bi, ukoliko bi se sutra održali izbori, ishod bio kao na prošlim izborima.

"Svi oni će morati da sarađuju zajedno ako ne žele DPS u vladi. Odnosi su mnogo narušeniji, a i dalje su okrenuti jedni prema drugima", rekao je Živković.

Novi element u raspodeli političke snage mogao bi biti Krivokapić, u slučaju da osnuje Demohrišćansku stranku, kaže Milan Krstić.

"U narednom periodu je ključno da vidimo, ako se iznese inicijativa o nepoverenju Vladi, šta će biti obrazloženje. Ako je obrazloženje usvajanje Temeljnog ugovora, u tom slučaju dolazimo do situacije da će Demokrate biti prinuđene da izmaknu tepih SPC pri potpisivanju Temeljnog ugovora, ali ne bih isključio mogućnost da nakon kratke podrške Demokrate iznesu takvu inicijativu iz drugog razloga – i dođemo do toga da tas na vladi bude drugačiji", kaže Krstić.

Sagovornici su komentarisali i današnje hapšenje u Crnoj Gori, kao i napore Dritana Abazovića da dopre do svih strana. U tom kontekstu je i, smatra Živković, izjava o Srebrenici kojom Abazović pokušava da "skine neku vrstu kolektivne stigme sa srpskog naroda".

"URA pokušava da plasira narative da je prioritet borba protiv organizovanog kriminala kao borba za evropski put", kaže Krstić i dodaje da sa druge strane oponenti govore o "vraćanju unazad" preko Temeljnog ugovora.

Koliki je uticaj Zapada 

Govoreći o stranom uticaju, Krstić je rekao da SAD i Zapadu ne odgovara formiranje vlade koja bi bila skeptična prema NATO-u ili sankcijama Rusiji, te da povratak na stanje pre 2020. nije poželjno jer je, ističe, reč o povratku u neku vrstu "privatne države".

Živković je komentarisao navode o povlačenju Mila Đukanovića, ističući da se tako nešto već dugo proriče a da Đukanović, ne samo da što je srušio prošlu vladu, ruši i ovu.

"Zapad ne može do kraja da kontroliše politički proces, on može nakon gotovih izbora da manipuliše. Ja se plašim da će Zapad uvek između DF i Đukanovića izabrati Đukanovića. Ali ne deluje mi za sada da je moguće da u Crnoj Gori izraste treća snaga koja će poremetiti taj bipolarni sistem. Tako da se ja plašim da će Zapad odlagati povratak Đukanovića", rekao je Živković.