Bugarska dimna zavesa između Skoplja i Brisela, šest dana juna

Bugarski parlament će u sredu glasati o poverenju vladi Kirila Petkova, javljaju mediji u Sofiji, što praktično znači da bi početak pregovora Severne Makedonije i Albanije sa EU mogao "promašiti" još jedan junski rok, ali i izazvati ozbiljne potrese na političkoj sceni u Sofiji. 

To je, u velikoj meri potvrdio i evrokomesar za proširenje Oliver Varhelji, koji je u Briselu rekao da je "u ovom trenutku teško razmišljati o bilo kakvom pregovaračkom okviru".

"Svestan sam da smo u potpunom ćorsokaku kada je reč o Sofiji. Nisam preterano srećan zbog toga, jer sam svakog drugog utorka bio u Bugarskoj. Čini se da je unutrašnja politika doprinela padu poverenja u EU", rekao je Varhelji.

On, istovremeno, smatra da bi EU mogla da organizuje prvu međuvladinu konferenciju sa Severnom Makedonijom i Albanijom bez obzira na razvoj političke krize u Bugarskoj.

"Nema razloga za dalje čekanje zbog unutrašnjih političkih pitanja u Bugarskoj", rekao je Varhelji. Hrvatski ministar spoljnih poslova, Gordan Grlić-Radman smatra da bi prva međuvladina konferencija mogla da se održi 23. juna.

Sličnom razvoju situacije nada se i specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je u Ohridu ponudio punu podršku Vašingtona u procesu nalaženja rešenja za otvorena pitanja između Sofije i Skoplja.

Crveno-žuta dimna zavesa u Sofiji

Bugarski poslanici izglasali su u četvrtak nepoverenje predsedniku Skupštine Nikoli Minčevu, čime su, suštinski, postavili scenografiju za glasanje o sudbini vlade Kirila Petkova koje će biti održano u sredu.

Za opoziv Minčeva glasalo je 125 od ukupno 240 poslanika, što praktično znači da je koalicionoj vladi, nedavno oslabljenoj odlaskom stranke ITN, ostalo samo četiri dana da ubedi pet poslanika da promene stranu.

U komplikovane odnose umešao se i predsednik Rumen Radev, koji je od Vlade zatražio da se izjasni da neće skinuti veto sa početka pregovora Skoplja i Brisela.

Nedugo po završetku sednice na kojoj je opozvan predsednik parlamenta, ispred skupštine se okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su podržali vladu Kirila Petkova. Jedan od poslanika ITN-a je pokušao da se obrati demonstrantima, ali ga je policija odvukla nazad u zgradu pošto su ka njemu počele da lete flaše, javljaju bugarski mediji.

Raspad sistema u bugarskoj skupštini vremenski se podudario sa navodnim francuskim predlogom o rešavanju problema između Sofije i Skoplja, prema kojem će bugarski zahtevi biti uključeni u pregovarački okvir. Ni Sofija ni Skoplje, do sada, nisu potvrdili da takav predlog zaista i postoji.

Iako pitanje početka pregovora Skoplja i EU predstavlja okidač političke krize u Bugarskoj, tamošnji analitičari smatraju da problem, u stvari, predstavljaju reforme koje je pokrenula vlada Kirila Petkova, čime su u velikoj meri ugrožene pozicije nekoliko uticajnih stranaka.

"Izdaja bugarskih interesa", kako je lider ITN-a Slavi Trifonov opisao razloge istupanja iz Vlade, tvrde predstavnici vlade Kirila Petkova i analitičari, predstavlja alibi za zaustavljanje reformi i odliv budžetskih sredstava na račune sumnjivih kompanija.

"Istina je da je premijer Bugarske aktivno učestvovao u razgovorima sa stranim diplomatama sa jasnim ciljem – izdajom nacionalnih interesa. Izdajom Bugarske i svih Bugara", napisao je Trifonov na Fejsbuku.

Trifonov, čija je stranka dobila zavidnu podršku jašući na talasu antivakserskih izjava i pozivima da Bugarska istupi iz Evropske unije i NATO-a, trenutno ne zna na koliku podršku svojih poslanika može da računa, jer je ITN, posle razlaza sa Petkovom, napustilo nekoliko razočaranih članova.

Do sada, stranku je napustilo najmanje sedam poslanika, uključujući i ministra sporta Radostila Vasiljeva, koji tvrdi da uzavrele debate o Severnoj Makedoniji predstavljaju samo zavesu kojom se skrivaju veze čelnika partije sa organizovanim kriminalom.

Slične tvrdnje u petak je izneo i Petkov, koji je sofijskom Kapitalu, rekao da ITN pokušava da "očuva šeme prema kojima novac iz budžeta završava na računima privatnih kompanija sumnjivih reputacija".

ITN je, kako tvrdi Petkov, napustio vladu pošto je otkriveno da čak 80 odsto građevinskih kompanija, kojima je bilo namenjeno 1,7 milijardi evra iz budžeta, radi nelegalno.

"Kada smo odbili da im dodelimo ta sredstva, ITN je odlučio da ova vlada ne treba da postoji", rekao je Petkov.

Šta Sofija traži od Skoplja

Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, odnosno da Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".