Severna Makedonija i Bugarska – fašisti, protesti i još jedan veto na pregovore sa EU

Kulturni centar "Vančo Mihajlov" u Bitolju nova je tačka spoticanja između Severne Makedonije i Bugarske, pošto su vlasti u Skoplju i jevrejska zajednica oštro reagovali na odluku Sofije da bugarski centar u tom gradu imenuju po saradniku nacističke Nemačke i Nezavisne Države Hrvatske.

"Siguran sam da makedonski, bugarski narod ne smatraju da lik i (ne)delo Vanča Mihajlova može da doprinese približavanju dva naroda", reagovao je makedonski predsednik Stevo Pendarov, navodeći da je otvaranje bugarskog kulturnog centra u Bitolju "pokušaj da se dokazani saradnik Hitlerovog nacističkog režima predstavi kao most među narodima".

Vančo Mihajlov bio je lider Vnatrešne makedonske revolucionarne organizacije, ili VMRO, posle serije atentata u kojima je stradalo prethodno vođstvo te organizacije. Njegov najbliži saradnik Vlado Černozemski je 1934. godine u Marselju, u saradnji sa ustaškim pokretom, ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog i francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua.

Tokom rata, Mihajlov je, posle sastanaka sa Adolfom Hitlerom i Hajnrihom Himlerom, pokušavao da organizuje nacističke jedinice u Makedoniji i Bugarskoj, nakon čega je živeo u Zagrebu, odakle je izbegao u Italiju. Mihajlov je umro 1990. godine u Rimu.

Na ovakav potez Sofije, oštro je reagovala i Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji, izražavajući "zgražavanje jer je kulturni centar u Bitolju nazvan po fašisti i bliskom saradniku nacista".

"Ovaj čin je uvreda za Jevreje i predstavlja pretnju ljudskim pravima i slobodama. Klasičan je primer nepoštovanja i falsifikovanja istorije", navela je Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji.

Otvaranju Kulturnog centra u Bitolju, u subotu, prisustvovali su bugarski premijer Kiril Petkov, potpredsednica Bugarske Ilijana Gotova, ministarka inostranih poslova Teodora Genčovska i njena prethodnica Ekatarina Zaharijeva.

Petkov je, prilikom otvaranja Kulturnog centra, rekao da su ustavna prava bugarske zajednice "ogroman korak ka celosnoj ravnopravnosti naroda", ali se nije osvrtao na biografiju čoveka po kojem je ova ustanova dobila ime.

"Svi ciljevi treba da budu usmereni na prava Bugara u Makedoniji. To je naš osnovni cilj i nadam se da će, uz pomoć Sobranja, to biti i omogućeno", rekla je bugarska ministarka spoljnih poslova.

Prema nedavno objavljenim rezultatima popisa u Severnoj Makedoniji, prvom posle dve decenije, u toj državi živi 3.500 Bugara. Vlasti u Sofiji tvrde da bar 100.000 stanovnika Severne Makedonije ima bugarski pasoš.

Makedonski istoričari tvrde da je, po dolasku Vanča Mihajlova na čelo VMRO, u Bugarskoj u čistkama ubijeno oko 4.000 Makedonaca.

Gotovo istovremeno, makedonsko ministarstvo pravde saopštilo je da nije dalo dozvolu da se bugarski kulturni centar nazove po Vanču Mihajlovu.

Bivši makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov, pak, smatra da ovakav potez Sofije predstavlja najavu novog veta Sofije na početak pregovora Severne Makedonije sa EU.

"Veto je neprijateljski čin. Ucena. Negiranje prava na samoopredeljenje je grubo mešanje u suverenitet", ocenio je Dimitrov, navodeći da je makedonska spoljna politika prema Bugarskoj "zbir stalnih ustupaka i beskrajnog trpljenja provokacija i uvreda".

Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, iako u Severnoj Makedoniji, prema rezultatima popisa objavljenim u sredu, živi oko 3.500 Bugara.

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".

Dolaskom na vlast Kirila Petkova, atmosfera u Bugarskoj se unekoliko promenila, ali dogovor dveju strana o spornim istorijskim pitanjima još nije na vidiku.