Austrijski ORF: Kriza u BiH stavlja EU na probu

Famu da za BiH "ne postoji ništa između" širi visoki predstavnik Kristijan Šmit, pa i ORF polazi od takve dijagnoze. Tekst se zasniva na katastrofičnim prognozama visokog predstavnika.

Iako legitimitet njegove funkcije, kao i njegov lično, nije bez ostatka utvrđen, Šmit o situaciji na terenu konsekventno govori u relacijama "ili-ili", ili jedinstvena država, ili rat. Sa takvim upozorenjem se nedavno obratio i EU tražeći pomoć od Brisela za uvođenje sankcija Republici Srpskoj i/ili njenom predstavniku u zajedničkom konfederativnom predsedništvu Miloradu Dodiku lično.

Na Brisel, kao i na evropsku javnost, Šmit vrši pritisak sledećim tipom rečenica: "Kako bi se sprečilo da trenutno stanje eskalira u rat, gde će strane u Bosni pucati jedne na druge, moramo im poručiti: Država se ne sme cepati i mora ostati funkcionalna".

Šmitov politički lobing da EU "mora" da reaguje u ime višeg cilja, sprečavanja rata, ostaju u praznom ako izostane podrška iz Brisela. Zbog toga Šmit pritiska EU ne bi li oporavio narušeni legitimitet funkcije visokog predstavnika četvrt veka posle Dejtona.

"Nemačku podršku već ima", piše ORF. Što se Austrije tiče, ona nije sigurna.

ORF: "Ministarstvo spoljnih poslova ne daje odgovor na naše pitanje o tome da li bi Austrija podržala EU sankcije protiv Dodika. Jedini odgovor do sada je da Beč želi da vidi BiH kao jedinstvenu državu, ali državu koja će biti sposobna za život i u kojoj će se sve nacionalne grupe pronaći i biti zadovoljne".

Austrija ima snažne ekonomske interese na prostoru bivše Jugoslavije, a po obimu je jedna je od najvećih država-investitora na Zapadnom Balkanu, prenosi ORF izjavu Marija Holcnera, direktora Internacionalnog instituta za uporedne ekonomske studije (WIIW) sa sedištem u Beču.

Holcner sumnja da bi EU uopšte mogla da proglasi jednoglasne sankcije. "Šmit je optimista po službenoj dužnosti. Vrlo bi me čudilo, kad bi se EU zaista ujedinila oko nekog ozbiljnog sistema sankcija prema Dodiku", kaže Holcner za ORF.

Protivnici sankcija Republici Srpskoj ili Dodiku sede i u EU. Mađarska, Hrvatska i Slovenija se ne bi složile sa Šmitovim zahtevima, još manje s njegovom dijagnozom "ili jedinstvo, ili rat", smatra Holcner.

Rusija je deo onog što se trenutno događa u Republici Srpskoj, ali to ne treba preuveličavati, kaže Holcner, "jer Moskva samo podiže opšti nivo problema za EU, ništa više".

Umesto politike sankcija, Holcner poziva Brisel "za više velikodušnosti i inovativnosti u investicijama u sve delove BiH".

Direktor bečkog ekonomskog instituta zalaže se za neku vrstu novog Dejtona pod moderacijom EU, to jest pregovore Beograda, Zagreba, Brisela i sve tri strane u BiH.