Bakir Izetbegović ponovo predsednik SDA BiH

Glasanje je, voljom delegata Sedmog kongresa Stranke demokratske akcije, obavljeno javno.

Dobar deo izlaganja Izetbegović je posvetio odnosima sa susednom Srbijom i Hrvatskom, a najviše odnosima s Republikom Srpskom i liderom SNSD Miloradom Dodikom.

Izetbegović je ocenio da odosi na relacii Srbija - BiH - Hrvatska nisu napredovali te da su paternalizam i mešanje dva suseda u unutrašnje stvari BiH porasli.

Tvrdi da se, kako kaže, bez ustezanja govori o podeli BiH, o brisanju granice na Drini i crtanju novih na Balkanu.

Smatra da ekspanziju ovakve politike ohrabruje izostanak reakcije bosanskohercegovačkog pravosudnog sistema, OHR-a i međunarodne zajednice.

Lider Bošnjaka je rekao i da postoje trenuci kada treba reći - dosta, i odmeriti snage sa onima koji su, kako je kazao, umislili da su dominantni i da mogu da diktiraju.

"Ovo je takav trenutak. Za naše, za njihovo, i za dobro svih građana BiH moramo im pokazati gde su granice", poručio je Izetbegović i dodao da je vreme da se svi u BiH, uključujući i SNSD i njihovog predsednika Dodika, nauče poštovati bazične vrednosti i principe - Ustav, zakone, zakletve koje su položili, partnere, komšije.

Izetbegović u drugi mandat ulazi s izmenjenim Statutom SDA koji u velikoj meri ograničava moć stranačkih funkcionera.

Predsednika SDA ranije je u nekoliko navrata ponovio kako će nakon Kongresa započeti reformisanje stranke, što pre svega znači podmlađivanje kadra, ali i otvaranje stranke pripadnicima drugih etničkih grupa koji prihvataju i zalažu se za programske ciljeve SDA.

Izetbegović je bio jedini kandidat za predsednika SDA.

U obraćanju delegatima Kongresa rekao je da takvu podršku doživljava kao podršku politici koju je vodilo rukovodstvo.

Delegati Kongresa izabraće i devet od 15 ponuđenih kandidata za potpredsednika SDA.