Uhapšen bivši komandant Armije BiH Atif Dudaković zbog zločina nad Srbima

Pored Atifa Dudakovića uhapšeno je još nekoliko osoba koje se dovode u vezu sa ratnim zločinima nad civilima i zarobljenicima srpske nacionalnosti, prenosi Tanjug pozivajući se na portal Klix.ba.

Prema informacijama RTRS, radi se o predmetu ratnog zločina i akciji "Sana 95", a hapšenje su izvršili pripadnici Sipe uz podršku Policije Unsko-sanskog kantona, pod naredbom Tužilaštva BiH. Pretreseno je najmanje 16 lokacija, na području Sarajeva, Bihaća, Sanskog Mosta, Ključa, Velike Kladuše i Cazina. (Ovde možete pročitati ko je Atif Dudaković)

Dudaković je najpre priveden u prostorije Sipe, nakon čega je predat u nadležnost Tužilaštva BiH, rekao je njegov advokat Asim Crnalić za Klix.ba.

Crnalić je rekao da će u Tužilaštvu BiH njegovom klijentu biti saopšteni osnovi sumnje i da će on tražiti da ne bude ispitivan s obzirom na to da je potrebno vreme za pripremu odbrane.

Tužilaštvo je u međuvremenu saopštilo da je, pored Dudakovića, uhapšeno još 11 osoba, dok je Sipa navela da je uhapšeno 13, prenosi BHRT.

U toku popodneva saopšteno je da je uhapšen i pripadnik 5. korpusa tzv. Armije RBiH, koji je osumnjičen za krivično delo zločina protiv čovečnosti.

RTRS nezvanično saznaje da su među uhapšenima i četiri nosioca "Zlatnog ljiljana" i jedan član Glavnog odbora SDA.

Kako se navodi, uhapšeni su Ibrahim Šiljdedić, kojeg RTRS opisuje kao Dudakovićevog "ratnog konkurenta" i posleratni ministar za boračka pitanja Federacije BiH Ibrahim Nadarević, aktuelni savetnik zamenika predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH. Fena za Nadarevića javlja da je takođe bio ratni komandant i da je uhapšen u Sarajevu.

Iz Tužilaštva je saopšteno da su uhapšeni osumnjičeni za ratne zločine počinjene tokom 1994. i 1995. godine, odnosno za kaznena dela zločina protiv čovečnosti, a osumnjičeni Atif Dudaković i za kaznena dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, prenosi BHRT.

BHRT navodi da se ratni zločini koji su predmet istrage odnose na stradanje više stotina žrtava, civila i zarobljenih vojnika srpske nacionalnosti, sa područja zapadnokrajiških opština, tokom 1995. godine, kao i ratne zločine protiv civilnog stanovništva bošnjačke nacionalnosti, pripadnika samoproglašene Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, tokom 1994. godine.

Inače, penzionisani general Armije BiH Atif Dudaković sumnjiči se za ratne zločine počinjene na teritoriji zapadne Krajine, na području Bihaća, Cazina i Velike Kladuše, prenosi Tanjug.

Kako BN TV podseća, Tužilaštvo je protiv Dudakovića godinama vodilo istragu, a prijava protiv njega podnesena je još 2006. godine, kada su se u javnosti pojavili video-snimci kako naređuje i ubija srpske civile.

Prijavu protiv Dudakovića nadležnom tužilaštvu zajedno su podneli tadašnji predsednik Republike Srpske Dragan Čavić i premijer Milorad Dodik.

Radio-televizija Srbije prikazala je avgusta 2006. video-snimke na kojima se vide pripadnici Petog korpusa Armije Bosne i Hercegovine, pod komandom Dudakovića, kako pale srpska sela u Bosanskoj Krajini, u nastavku akcije "Oluja", 16. i 17. septembra 1995. godine.

Prema podacima Komisije za traženje nestalih u Republici Srpskoj, u toj akciji u opštinama Petrovac, Bihać, Bosanska Krupa, Sanski Most i Ključ ubijeno je oko 870 srpskih civila i 400 vojnika, a spaljeno više od 30 sela.

Predstavnik Kancelarije za traženja nestalih lica Republike Srpske Milan Ivančević rekao je da je u tim akcijama ubijeno 1.200 Srba, od čega 870 civila, dok se 830 osoba vodi kao nestalo. Na tom području nađena je 21 masovna grobnica Srba, koje su ubili pripadnici Petog korpusa Armije BiH.

Zbog sporosti istrage u javnosti je više puta pokretano i pitanje "ko štiti Dudakovića".

Beogradski advokat Toma Fila je, na primer, tvrdio (a američka ambasada momentalno demantovala) da bivši komandant Petog korpusa Armije BiH neće biti optužen za ratne zločine jer to ne dozvoljavaju Amerikanci.

"Dudaković je sarađivao sa Amerikancima. Oni su ga naoružavali i obučavali i on je opasan čovek. Ako progovori kako su Amerikanci donosili oružje na tuzlanski aerodrom i ko je obučavao muslimanske borce, onda je jasno zašto neće biti procesuiran", rekao je tada Fila.

I Milorad Dodik je verovao da Dudakovića "neko štiti" i da se zato on oseća sigurno u Bihaću i u BiH, a – kako je isticao – "svakako je trebalo već odavno da bude procesuiran".

Predsednik Komisije za istraživanje ratnih zločina na području Bihaća i Cazina, Rifat Dolić, tvrdio je na proleće prošle godine da se istraga protiv Dudakovića privodi kraju i da je pitanje trenutka kada će biti obelodanjena optužnica koja generala tereti za ratne zločine počinjene na području Bihaća i Cazina tokom rata u BiH.

Dolić je rekao da je Komisija, odmah po završetku rata, počela prikupljanje materijala, ali da su zbog egzodusa brojne žrtve Petog korpusa napustile ovaj prostor. Naglasio je da je veliki broj informacija ostao u Petom korpusu, ali da su prikupili oko 200 neposrednih izjava žrtava i svedoka i veliki broj tonskih i video zapisa.

Godine 1999, Kancelariji Haškog tribunala u Sarajevu predat je deo te dokumentacije, ali nisu usledili nikakvi potezi Haga.

Posle današnjeg hapšenja usledila su reagovanja, među kojima i reagovanje Dodika, koji je i podnosilac prijave za ratni zločin protiv Dudakovića.