Makedonija ulazi u NATO kao "BJRM"?

"U mnogim delovima Balkana postoje ljudi koji smatraju da postoji mogućnost da se menjaju postjugoslovenski dogovori. Prijem Makedonije u NATO mogao bi da ima umirujući efekat na region", rekao je Dimitrov.

Prijem Makedonije u NATO pod imenom "BJRM" mogao bi da predstavlja ključni zaokret u rešavanju četvrt veka dugog spora Skoplja i Atine oko imena, koji predstavlja jednu od ključnih prepreka u makedonskom procesu evrointegracija.

Evropski plan pretpostavlja da će Makedonija u NATO biti primljena pod privremenim imenom, dok bi do ulaska te države u Evropsku uniju, Skoplje i Atina postigli konačan dogovor o imenu.

Makedonski zvaničnici, koji se trenutno nalaze u Briselu, naveli su da bi konačan dogovor dve države o imenu morao biti potvrđen na referendumu.

Istovremeno, piše Fajnenšel tajms, grčki zvaničnici se takođe nadaju da bi u dogledno vreme moglo doći do dogovora, ali upozoravaju da sa takvim rešenjima ne treba žuriti.

Čelnici NATO-a i nova makednska vlada, na čijem se čelu nalazi lider socijaldemokrata Zoran Zaev, žele da članstvo Makedonije u Alijansi bude na dnevnom redu već u proleće naredne godine. 

Dimitrov je rekao da je prerano da se govori o specifičnim predlozima, ali da će se sa grčkim ministrima sastati u sredu, radi obnavljanja poverenja između dve susedne zemlje, nakon što je Atina blokirala molbu Makedonije za članstvo u NATO-u 2008. godine.

"Pitaću Grčku da razmisli kakvog suseda želi – da li žele stabilnu, prijateljsku zemlju koja nudi nadu za demokratiju i pravdu", rekao je Dimitrov u intevjuu za Fajnenšel tajms.

"Ako smo dobar sused, onda će, nadam se, političke snage u Grčkoj shvatiti da je ovo istorijska šansa", rekao je makedonski šef diplomatije.

Grčka vlada, koju predvodi levičarska Siriza, smatra novu makedonsku vladu kooperativnijom od prethodne, navodi list.

"Sada postoji osnov za veći optimizam i nadamo se napretku tokom susreta ministara spoljnih poslova u Atini naredne nedelje", izjavio je neimenovani grčki zvaničnik za Fajnenšel tajms.

Atina, koja odbija da prizna Makedoniju pod tim imenom jer ga smatra svojim istorijskim nasleđem, uslovila je integraciju Makedonije u EU i NATO rešavanjem spora oko imena.

Makedonsko ime i istorija, posebno posle raspada Jugoslavije 1991. godine, postali su predmet rasprave između Atine i Skoplja. Ključni grčki argument jeste da korišćenje naziva Makedonija predstavlja "bezbednosnu pretnju", jer Grci tako nazivaju svoju severnu oblast.

Makedonija je u članstvo UN primljena 8. aprila 1992. godine pod privremenom odrednicom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Pregovori o rešenju spora između Skoplja i Atine u vezi sa nazivom Makedonija vode se od 1992. godine. UN su radi rešavanja problema imenovale Metjua Nimica za specijalnog posrednika, koji je do sada u više navrata iznosio predloge koje su Skoplje i Atina odbijali.

Kao moguća rešenja, Nimic je predlagao nazive poput "Severne Makedonije", "Republike Gornje Makedonije", "Nove Republike Makedonije" i "Republike Makedonije Skoplje".

Makedoniju je pod ustavnim imenom priznalo više od 110 zemalja sveta, među kojima su sve republike bivše Jugoslavije, zatim SAD, Rusija, Kina i neke zapadnoevropske zemlje.