Tabanovci – jedna zemlja manje do krajnjeg odredišta

Kada stignu u Tabanovce, ovi ljudi znaju da do krajnjeg odredišta imaju jednu zemlju manje. Dug put od Đevđelije do makedonske granice nije ni lak, ni jednostavan, ni jeftin. U kampu ih čekaju hrana, čaj, garderoba i donekle miran san.

"Nudimo im da odmore, obično je to od jednog do pet sati. Porodice sa malom decom ostaju da prenoće. Čim svane, idu za Srbiju", kaže upravnik Prihvatnog kampa u Tabanovcima Goran Stojanovski.

Prema podacima makedonskih vlasti, od sredine juna izdato je 276.000 potvrda o registraciji, od kojih gotovo 15.000 za decu koja putuju bez roditeljske pratnje.

Nadležni kažu da ima mališana čiji su roditelji stradali u ratu, ali da je nemoguće tvrditi koja deca su žrtve krijumčara.

"Naročito je ozbiljna situacija kada su u pitanju najosetljivije društvene grupe, žene i deca, koji time mogu da postanu žrtve seks-trafikinga", kaže Milan Krstev iz Mreže Odbora za ljudska prava "Kris" u Srbiji.

U Tabanovcima je večeras izuzetno hladno, izbeglice se ovde vrlo kratko zadržavaju, uzimaju hranu i nastavljaju put ka Srbiji. Ovi privremeni šatori su potpuno prazni.

Retki su oni poput Edu Hama iz Maroka, koji je alternativnim pravcima uspeo da pređe grčko-makedonsku granicu iako na to nema prava.

"Kada je Srbija zatvorila granice za ekonomske migrante ostala nam je ovde veća grupa ljudi sa velikim problemom. U Srbiju nisu mogli, a za povratak u Grčku nisu imali para. Otišli su da se sami snađu", kaže Premim Iseni iz Helsinškog komiteta u Makedoniji.

A sa prvim jutarnjim satima na stazi do Miratovca i prvog srpskog prihvatnog kampa, mesta u jednom pravcu gotovo da nema. Svi tada žure. Put do ostvarenja sna je, kako kažu, dug i težak.