EU menja Lisabonski sporazum

Lideri Evropske unije dogovorili su se u Briselu o izmenama Lisabonskog sporazuma, što bi omogućilo formiranje stalnog Fonda za pomoć zemljama evrozone.

Sredstva bi se koristila u slučaju da neka od članica zapadne u budžetsko-finansijsku krizu. U nacrtu završnog dokumenta kaže se da učesnici samita odobravaju Crnoj Gori status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Šefovi država ili vlada članica Unije dogovorili su se da "Evropski mehanizam za stabilnost" predstavlja zaštitu od budućih ekonomskih kriza.

Zemlje članice evro zone dobijaće novac iz Fonda ukoliko bude neophodno da se sačuva stabilnost evra.

Prema postignutom dogovoru u Briselu, svaka nova pomoć prezaduženim državama bila bi striktno uslovljena.

Predsednik Evropskog Saveta Herman van Rompej kaže da su članice Unije i njene institucije rešene da se prevaziđe sadašnja ekonomska i finansijska kriza i pokrene trajni oporavak, ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.

"Do sada smo koristli malo sredstava iz postojećeg Fonda, samo četiri odsto, pa nema potrebe da se govori o njegovom proširenju", rekao je Van Rompej.

Bezbedost evra

Neke mere, poput povećanja fonda od 750 milijardi evra ili uvođenja sve-evropskih obveznica, imaju male šanse da budu usvojene, pošto ih blokira Nemačka, koja ima najjaču evropsku privredu.

"Činimo sve da evro bude bezbedan jer je to naša zajednička valuta. Istovremeno, naše jučerašnje odluke pokazuju da moramo da imamo usaglašenu ekonomsku politiku, posebno u evrozoni", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Prema njenim rečima, pored stabilnog budžeta i finansija važno je i razvijanje zajedničke ekonomske politike, "korak po korak".

Prvi čovek Evropske komisije Žoze Manuel Barozo naglasio je nužnost da zemlje koje su u teškoćama konsoliduju svoje budžete a da Evropska unija mora da ubrza strukturne reforme. Kada je reč o evru, zajednička valuta je čvrsta i stabilna, dodao je Barozo.

"Lideri Unije spremni su da urade sve što je potrebno da bi osigurali finansijsku stabilnost u evrozoni i u Evropskoj uniji, jer su ta dva pitanja međusobno povezana. Doneta je veoma važna odluka", naveo je predsednik Evropske komisije.

Stvaranje Evropskog mehanizma za stabilnost treba da dovede i do uspostavljanja veće kontrole budžeta članica evrozone i postepenog usaglašavanja poreskih i budžetskih politika.

Cilj je ubuduće izbeći velike budžetske i javne deficite, što je finansijskim spekulantima sa svih meridijana omogućilo da ugroze stabilnost Grčke i Irske, pa samim tim i cele zone evra.