Međuizbori u SAD, Bajden u cipelama Donalda Trampa

Više od 43 miliona Amerikanaca je iskoristilo pravo da glasa poštom ili na biračkim mestima koja su bila ranije otvorena na međuizborima u SAD. Od toga, procenat je otprilike 45 odsto demokrata i 35 odsto republikanaca.

Procene su da demokrate ne mogu da zadrže oba doma Kongresa. Najverovatnije će izgubiti Predstavnički dom, to je gotovo izvesno. S obzirom na to da republikancima nedostaju dva mesta da bi preuzeli rukovodstvo i vođenje Predstavničkog doma, što će značajno otežati poziciju predsednika Bajdena.

Kada je Senat u pitanju, tu je situacija dosta komplikovana. Republikancima je potrebno jedno mesto, ali u nekoliko država, pre svega Pensilvaniji, Ohaju, Arizoni i Nevadi, postoje vrlo neizvesne trke i pitanje je da li će se izborni rezultati uopšte znati večeras.

Aktuelni predsednik Džozef Bajden i bivši predsednik, a možda i budući kandidat Donald Tramp, održali su poslednje skupove podrške kandidatima svojih stranaka u Merilendu, odnosno Ohaju, iznoseći dijametralno suprotne stavove o sadašnjem trenutku u kojem se zemlja nalazi, kao i pravcu kojim treba da ide.

"Danas se nalazimo na prelomnoj tački, jednom od trenutaka koji se dešavaju svake tri ili četiri generacije. U dubini duše znamo da nam je demokratija ugrožena i zato je ovo vaš trenutak: trenutak da je odbranite, očuvate i izaberete", izjavio je Bajden.

Donald Tramp je izjavio da "svaki Amerikanac koji voli slobodu treba da razume da je sada trenutak da se suprotstavimo narastajućoj levičarskoj tiraniji".

"Ako želite da sačuvate svoja prava i slobodu morate da nanesete ponižavajući poraz radikalnoj levici. To je jako važno i ovi izbori su važni'', naglasio je Tramp.

Tramp je ponovio da će 15. novembra u svom odmaralištu Mar-a-Lago, u Floridi, saopštiti vrlo važnu vest, što svi povezuju sa njegovom namerom da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde u 24 države SAD šalje svoje posmatrače, s obzirom na uočene nepravilnosti na predsedničkim izborima pre dve godine.

Sa 16,7 milijardi dolara koliko su obe stranke zajedno potrošile na kampanju, ovo su najskuplji međuizbori u istoriji Sjedinjenih Američkih Država

Jedno pitanje dominira, a to je ekonomija. Oko 81 odsto ispitanika prema poslednjim anketama vrlo je nezadovoljno ekonomskom situacijom u SAD, a tek 19 njih smatra da je ekonomija na pravom putu.

Demokrate su se nadale da će zbog nekih poteza pre svega Vrhovnog suda, a to je zabrana abortusa u pojedinim državama pridobiti liberalniji deo, ali do toga nije došlo, i zato se postavlja pitanje na koji način će Bajden vladati naredne dve godine.

To će najverovatnije biti kao što je to radio Donald Tramp kada su demokrate imale većinu u oba doma Kongresa, a to je predsedničkim uredbama, što u svakom slučaju nije dobra varijanta ni za Bajdena, ni za Belu kuću, s obzirom na to da predsedničke uredbe mogu da ponište Vrhovni sud, ali i zakonodavci.

Što se tiče spoljne politike, čak i da republikanci uzmu oba doma Kongresa, ne očekuju se velike promene, pre svega zbog rata u Ukrajini. Kina će ostati prioritet broj jedan spoljne politike republikanaca, jer oni u Kini vide veću opasnost od Ruske Federacije.

Biračka mesta prvo će biti zatvorena u 18 sati po lokalnom vremenu u Kentakiju i Indijani, a nakon toga sukcesivno i u ostalim državama.