Samit Šangajske organizacije za saradnju – rat u Ukrajini u senci pitanja hrane i energenata

Ruski Komersant vidi samit Šangajske organizacije za saradnju - punopravnih članica - Kine, Rusije, Indije, Pakistana i bivših sovjetskih republika Centralne Azije kao susret drugova i prijatelja. Za njihovu veću bezbednost, Peking bi u narednih pet godina da obuči 2.000 policijaca.

"Trebalo bi da podržavamo jedni druge zbog sigurnosti i razvoja, sprečimo strane snage da podstaknu 'obojene revolucije' i da se zajednički usprotivimo mešanju u unutrašnje poslove", istakao je kineski predsednik Si Đinping u obraćanju učesnicima konferencije.

Kineski i ruski predsednik sreli su se prvi put od Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Dvadeset dana kasnije, ruske trupe ušle su u Ukrajinu. U Samarkandu, Vladimir Putin je uvažio kinesku uzdražnost, poručivši da je spreman da odgovori na pitanja i zabrinutosti Kine u vezi sa Ukrajinom. O Ukrajini, u saopštenju Si Đinninga nije bilo reči.

"Razgovor sa predsednikom Kine bio je uobičajen. Rusija nije u žurbi da okonča 'specijalnu vojnu operaciju'. Postepeno zauzimamo ukrajinsku teritoriju. Zapad želi da rasparča Rusiju, a ruske trupe su u Ukrajini kako bi to sprečile", rekao je Putin.

SAD zajednički problem Rusije i Kine

Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku naglašava da Kina zadržava oprezan stav jer želi da se drži podalje od ukrajinskog konflikta. Sa druge strane, ističe da ih ujedinjuju nesuglasice sa SAD.

Sa stanovišta Moskve i  Pekinga postoji zajednička saglasnost da je za obe strane američka unipolarnost problem. To je razlog zbog čega se ne može očekivati da će ove dve prestonice jedna drugoj da zatvoriti vrata, objašnjava Vukasnović.

Predsednik Liberterijanskog kluba (LIBEK) Miloš Nikolić ukazuje na to da Kina gleda da se pozicionira ne samo u zoni Indopacifika nego i u zoni centralne Azije.

"Treba imati u vidu da Kina nije osudila rusku agresiju ali nije je ni deklarativno ni materijalno podržala", dodaje Nikolić.

Premijer Indije: Hrana i đubrivo glavna briga

"Ovo nije era rata. Glavna briga su nam hrana, đubriva i energenti", rekao je premijer Indije ruskom predsedniku, "Mi želimo da se ovo što pre okonča", odgovorio je Putin Modiju. Samo ukrajinsko rukovodstvo, kaže, nije spremno za pregovore. Na diplomatskom polju predsednik Turske Ankaru vidi kao most između Istoka i Zapada.

"Naporno radimo da se sukob u Ukrajini okonča što pre. U saradnji sa UN nastojimo da omogućimo isporuke ukrajinskog žita i da ih dostavimo gde je najpotrebnije, naročito našoj braći u Africi", rekao je Redžep Tajip Erdogan.

Vuk Vukasanović konstatuje da je Turska jednom nogom na Zapadu zbog činjenice da je članica NATO-a, dok je Indija ojačala svoje bezbednosne veze sa SAD jer se plaši uspona Kine.

"Uprkos tome, učešće Indije i Turske u ovim formatima govori da te države žele da sačuvaju opciju 'B', da imaju alternativna partnerstva i da se ne oslanjaju na jednu grupu partnera u spoljnoj politici", zaključuje Vuksanović.

Erdogan i Modi ne samo da su razgovarali već su i postigli niz sporazuma samo dve godine od nesuglasica oko Kašmira. Iran je korak bliže punopravnom članstvu organizacije osnovane 2001. u Šangaju.