Prva zvanična reakcija Teherana nakon napada na Ruždija

Književnik Salman Ruždi je u petak izboden nožem u amfiteatru Instituta "Šatokva". Njegov agent je rekao da je skinut sa respiratora i da mu se stanje popravlja.

Ruždijeva knjiga "Satanski stihovi" je, inače, zabranjena u Iranu od 1988. godine, jer je mnogi muslimani smatraju bogohulnom.

Godinu dana kasnije, tadašnji iranski lider ajatolah Homeini izdao je fatvu, ili edikt, pozivajući na Ruždijevu smrt.

Iran je takođe ponudio preko tri miliona dolara nagrade za osobu koja ubije Ruždija.

U prvoj reakciji od napada, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani je rekao da sloboda govora ne opravdava Ruždijeve uvrede protiv religije.

"Ne smatramo da je iko do njega i njegovih podržavalaca vredan... prekora i osude", rekao je Kanani na brifingu za medije dodajući da niko nema pravo da optužuje Iran.

Portparol ministarstva je rekao da je Ruždi samog sebe izložio besu jer je vređao islamske svetinje i time prešao crvenu liniju kod 1,5 milijardi muslimana. Naveo je i da Teheran nema druge informacije o napadaču, osim onih koje su se pojavile u medijima. 

Britanski premijer Boris Džonson je rekao da je apsurdno sugerisati da je Ruždi kriv za napad.

"Ovo nije samo napad na njega, već na slobodu govora i izražavanja", rekao je Džonsonov portparol.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da su iranske državne institucije generacijama podsticale nasilje protiv Ruždija, a da su državni mediji likovali zbog atentata.

Napadi na prevodioce "Satanskih stihova" 

Godine 1991. japanski prevodilac Hitoši Igaraši izboden je na smrt. Bivši Igarašijev učenik u ponedeljak je ponovo zatražio da se njegovo ubistvo razreši.

Portparol policije rekao je Rojtersu da je istraga i dalje aktivna i da bi rok zastarelosti zločina, koji je istekao 2006. godine, mogao biti ukinut.

Jedan italijanski prevodilac romana je ranjen 1991. godine, a dve godine kasnije upucan je i teško ranjen njegov norveški izdavač.

Godine 1998, iranska proreformska vlada predsednika Muhameda Hatamija distancirala se od fatve, rekavši da je pretnja Ruždiju, koji je se krio devet godina – gotova.

Međutim, 2019. godine, Tviter je suspendovao nalog iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija zbog tvita u kojem se navodi da je fatva "neopoziva".